Дођеш ми, понекад, онако,

Онако, баш често…

Кроз сан ми пружиш руке.

И трајем, трајем лако,

Упио бих ти очи, звуке,

И тихо, тихо плако…

.

Дођеш ми понекад, онако,

Онако, сваког трена…

И чудно те заиште душа,

Та мора бити тако.

Гледао бих ти у дно зена

И опет, опет плако.

.

Дођеш ми понекад свитањем белим,

И потечеш крвљу сретна…

Бестебицом напојим очи,

И зажелим те јутром невеселим…

Завапим те, сен бих ти тако

И вечно, вечно плако.