Велика Томић: Просипам речи


Зашто су туге обукле беле хаљине

и насред језера коло играју?

Представа је у току.

.

Пљускови завесе спуштају,

громки аплауз одјекује котлином.

На бис су изашле кише –

Без скокова,

без кругова у води,

капима дугачким затворске шипке лију.

.

Муња, сину, гром разлева:

„Нек се подаве све туге,

гром ће тући, то вам ја, Илија, обећавам!“

.

В.Т: „Од саздевка до раздевка“

Постави коментар