Милорад Максимовић: Непробуђени снови

Негде
Где стојим сам у песми
Где шапућем у јасној нади
Где ја пребивам кад ни једна светлост не сија
Где сам и кад нисам
.
Тајна мисао остаје.
.
Дели своје гласове са мном.
Доводи ме у и из лудила
Vuče moju suštinu kroz blato
Окривена осећајем и жељом
.
Ето га лежи… vici!
.
Ali onda…
Није ме брига за оно што није у мени.
Сви они који остају у сенци
Вечна жеља за одливањем
Мрачни пут до славе.
.
To je njihova najdublja priča.
.
Хоће ли да побегну?
Хоће ли опет бити целе?
Можда, можда сам управо чуо.
Само шапуће али ипак… Реч.
.
Кад би твоја душа знала…
.
Vatreni prsten je u svima nama
Прстен белог пламена непролазан.
Негде у времену живи,
Непробуђени сан снова.
.
Neću počivati.
.
Слеипнир ће опет да грми!
Није Один тај који поседује коња.
То је светлост и љубав и предања која слушају
Глас живота у себи.
.
Один чека предају вере.
.
Непробуђена сећања на старе дане.
Пре Сунца и звезда и вела.
Где је само светлост била
Где је само љубав била…
.
Све то и има…
