Ветар заћута да чује –  мук!

То главу подиже ХРОМИ ВУК!

Приђи Роде – изрече он –

Сунце и Месец, пут су твој! В.С.

Вучји дани -светковина вукова – у вези су са култом предака,  трају 7 дана и завршавају се Дајбоговим даном, 11. 11.

Празновало се и дуже код Срба и Бугара а највише последњег дана, названог растурњак или распист, када се вукови разилазе.

Растурњак је иначе дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у вуковима) су се гостиле и последњег дана се растурају.

.

Некада се обичавало позвати вука на заједнички обед или изнети му вечеру на раскршће. На Косову и Метохији се некада спремао посебан колач који би увече домаћин износио на кућна врата и нудио га вуку

.

Један од разлога слављења Вучјих дана, код нас је повезаност нашег народа са вуком као митским претком.

Постоји и једно веома давно записано занимљиво веровање, словенских суседа, а то је, да се сви Словени понекад претварају у вукове!(Чајкановић)

.

Према Чајкановићу, отеловљење врховног српског бога, а он сматра да је то Дајбог, понекад се описивало и као Хроми вук или Хроми Даба.

Дајбога је доласком хришћанства заменио Свети Сава.

Вука су још називали и НЕИМЕОНИК, КАМЕНИК или ДИВЈАНА.

.

-управо смо у овим данима –

Извори: Старославци, Википедија, Словенска митологија, и сл…