Фото: Мајчине очи; Википедија

Излази у предвечерје
Кроз капију стару

Пажљиво гледа
Очима сненим
Окруженим борама

Осмехује се снегу
Који покушава на превару
Да освоји земљу

Поглед зауставља
На потоку окован хладноћом
Осећа хладан ветар

На њену косу
Падају последњи листови
Са смрзнутих грана

Њен поглед
Дозива сећања

На њену децу
И осмехе
Док су се ту играла

Сада је сама
Са својим сећањима