Фото:Свети Јустин Ћелијски; Википедија

Каква би Србија била пустиња
да нам Господ није даривао Аву Јустина?
Замислите како би сунце могло хладно да нас греје
да немамо Аву Јустина који се милостиво Српчићама смеје!
Била би празна та манастирска келија
да је сунце не обасја постојањем Аве Јустина из Ћелија!
Колико би род српски био обезглављен,
већ много изранављен, избезумљен и без Светог Духа,
да Аву Јустина није нама даривала Небеска Рука?
Спознали бисмо шта је уистину велика мука!
Србадијо, кличи, певај
и радуј се Ави Јустину Ћелијском!
Хрли ка Њему као ка роду блиском,
јер већег рода од Њега нисмо имали.
Са нама је био и када смо се смејали
и када смо плакали!
Његове руке написаше дела,
по благодећу зна их цела васељена.
Авина је била жеља да Христово име прославља,
да пред најездом лоших
реч његову не зауставља!
Ко стопама Његовим крене
ка Царству Небеском наставља.
Његова реч попут мача сече.
Не смета му јутро, дан и вече.
Истину говори, ма пред ким да збори.
Гласом дамарним и небеса отвори!
У срцима веру православну разгори!
Бог је Љубав!
Па и ти воли!
Пред нама лик Његов постојано стоји
да нас подсети ко су Срби свети.
Оставио нам је живе беседе
да будуће нараштаје подсете на Веру, Љубав и Наду!
Завет дао –
Не дајмо, браћо,
да нам груду неверни украду!!!