Мира Видовић Ракановић: Нежност

Отворих очи.
Погледом прошетах
По осунчаној соби
Драгом лицу поред мене
Нечујно зажелих
Добро јутро
Још један дан
У љубавном заносу
Осећам бол
Превелике нежности
Крварим драге воље
Само да њему буде боље
Полако му се привлачим
Да му не реметим снове
Док се срећна
Врпољим око њега
Чујем га
Како ме нежно зове.
Фото: Фототека Србског Журнала
