Ојутрио је осми јануар деветнаесте
Гледам кроз прозор на игралиште
Власници и пси извели једни друге
Мајке и деца клизе и весело вриште
.
Лепршају милиони снежних пахуља
Лете као лептири мојим видокругом
Бацака их карабурмац – ветар благи
Комшиница оде на пијац са друугом
.
Из дубоке нутрине знам да ме данас
Чека много труда стварања и лепота
Милиони пахуља лете да ме усреће
Лепоту сами стварамо – то је дивота
.
Одмах је стварам за друге а и за себе
Бог увек воли да у свима види борца
Нека сва бића буду срећна и спашена
И нека се развијају по Норми Творца

Фото: Зимски пејзаж; Википедија