Кад су Милоша питали зашто своју главу улудо даје за своју ријеч он каже
ИСЦРТАВАМ ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ МЕНЕ И ВАС

Еј Србине
Ко што си у боју храбар и јак
И у миру мораш престат бит наиван
Наивност јест можда особина чисте душе
Ал Бог сад од нас свету мудрост иште
И Бог каже
Јес за вас јуначка смрт светост
Ал сад од вас живот тражим
Кад ти живиш
душманина уништиш
Зато пјевај живи
А кад дође вријеме и јуначки умри

Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода
Еј јуначе умишљени
Своју ђедовину поклањај
А у Божије не дирај
Ту је Бог намјерио
Свој земаљски рај
Да кад Васионом шета
Умори се и сврати код србског дјетета
Да му пјева о сунашцу пјесме
И испија медовине сласне
Да одмори Душу Васељене
Док на пут даље не крене
Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода
Каква сила војска утјерује страх
Чисти Србин знаде
Да у њему живи Божији дах
Да је живот од Бога дар
И да неће носит ничији самар
Да ће живот ако треба олако и дат
Пред олтаром своје гријехе окајат
Ал душу чувар ће ко сан
Праотачки свети исањан
Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода
Док је и једне душе
Под земаљском капом
Што у себи Божији завјет носи
Косово ће бити Србско
Авети ће нестати са зором
Кад их Сунце заувијек покоси
А тај откос дариват Ватри Прочишћења
И Видовданског сјећања
Ко то оће Косово да да
Србски завјет с Богом да прода

Фото: Призрен – Косово; Википедија