Једнога врелог љета
у неким датумима јула
на узрелим пољима вјетрова
догодила се љубав
дао сам ти себе
дала си ми себе
били смо несебични
у екстазама
разливених страсти
само су зрикавци
у хору пјевали
и парали тишине
јулске ноћи.
.
Небом су лутале звијезде
својим сокацима
и тражиле нас
а ми сакривени
у мирису зелених трава
и ружином жбуну
твога тилела набујалог
као ријека с прољећа
волио сам те
као што се воли жена
пољупцима
да разданим ноћ.
.
Удахнух твоју љепоту
и постадох рањеник
коме ни џелати
не скратише бол
без твојих стопа
не умијем ходати
без тебе
једра су моја поломљена
а ако ме не волиш више
побегни из мојих сјећања
као птице
кад падају кише.
Заувијек остани
моја незаборављена јулска ноћ.

Фото: Фототека Србског Журнала