Бранко Миљковић: Љубав Поезије

Ја волим срећу која није срећна,
песму која мири завађене речи,
слободу која има своје робове
и усну која се купује за пољубац.
Ја волим реч о коју се отимају две слике
и слику нацртану на очном капку изнутра,
цветове који се препиру са временом
у име будућих плодова и пролећне части.
Ја волим све што се креће јер све што се креће –
креће се по законима мировања и смрти.
Волим све истине које нису обавезне.
Ја волим јучерашње нежности,
да кажем своме телу „доста“,
и да сањам биље,
прсте, очи, слух
другачије распоређене у шуми
неголи у телу.
Фото:Фб страница – Fractal Multiverse
