Да није контраста не бих знала
Да волим пут, сваки корак
И кад је живот горак,
Када ме плаши и свуда је тама
И осећам се потпуно сама
Позива ме да се сетим
Да престанем да стрепим.
И када ме сенка јури
Значи да негде цури.
Изгубило се усмерење
Јавило се узнемирење.
Тражи да се знаци прате
Они увек знају да те врате.
Правац је један а путева много има,
Па ако је зима, стеже и боли
Тај те пут сигурно не воли.
Треба да се запиташ
Чему сада да се вратиш.
У похлепи жеља срце залута
Једноставно скрене са пута
Очекивање је главни знак
Да ти је на очи пао мрак.
Сваку вредност заборављаш
Само би да узимаш
Тада срећа нестаје
Нешто увек недостаје.
Није важно колико си одмакао
Колико си суза проплакао
На сваком раскршћу Он те чека
Као табла нека
Тако стоји, и док благослове броји
Каже ти:
Кад ти нешто јако фали
Ти се само захвали
Затвори очи и дубоко удахни
Онда се себи са пута макни
Указаће ти се лепота овог света
Осетићеш мирис цвета
Чућеш песму птица
Видећеш светло свица
Знаћеш да си на правом путу
Јер си заборавио жељу круту
Сада знаш колико много имаш да даш.

Фото: Раскрсница, много путева; Википедија