Остарила је наша мајка,
осамдесет другу годину броји.
А и ми више нисмо млади,
и свако иде путем својим
.
Дочекала је унучиће,
а сада тепа праунуку.
И само понекад она помене,
свој тежак живот, рад и муку
.
Остарила је наша мајка,
ту где је рођена, у селу свом,
целог живота уздижући
наше огњиште и наш дом.
.
Све више притиска година бреме,
али се умом још увек неда.
Разборита је, кике плете,
и још јој није коса седа.
.
Остарила је наша мајка,
у духу села и обичаја.
Сви штио је знају памтиће увек
њен благи осмех опроштаја.

Фото: Стара мајка; Википедија