Њен загрљај није грех
ни злочин
већ навикнути бол
рањене жене
жедне страсти
и осмеха
…тешке су ноћи
у самоћи.
.
Њени додири
нису утеха
ни милост
нити проклетство
већ храброст
и чежње које се
не могу скрити
од невидљивих очију
које прате
сваки долазак
ноћних возовам градским
светиљкама.
.
Њени убоди
завучени у тишинама
и овенчани прстеном Месеца
не доносе смрт
само воде
у заборав
сва њена изгубљена лета
и проклетство судбине.
.
Ноћас сам
разгрнуо ноћ оставио
тетоваже на њеним уснама
испио старо вино
које одавно
нико није пио
покренуо казаљке
на оближњој катедрали
и отерао голубове
са њених кровова.
.
Растасмо се
са првим зрацима Сунца
заискрише и сузе радоснице…
Љубав је тренутни хир
који жели постати
вечна љубав.

Фото: Црни цвет; Википедија