Миомирка Мира Саичић: Ограде

Боли ме рат било где да је..
Боли ме свака насилно пала жртва..
Боли ме болест наше ЗАЈЕДНИЧКЕ душе
Кад боли другог,
заболи и мене.
Једна иста жица
кроз сва срца звони.
.
Све иде у суноврат
кад рат проговори.
.
Кажу: све ће минути.
Али мрак свиће
у ранама што не зарастају,
у бићу што се батрга
и шапатом моли своме Богу.
.
Боли и мене.
Боли и мога Бога
кад подижемо ограде
за „свој свога и против свога”.
.
Јер ране туђе
нису туђе,
свака крв је исте боје.
Не окрећи главу.
Ниједно срце
није „само своје“.
Фото: Рат на Блиском Истоку; Википедија
