Од Јариња до Ресталице и
од Гњилана до Проклетија,
раширила птица крила –
моје Косово, моја Метохија.
.
Да прелети Шар-планину,
Мокру гору, Жљеб, Козник,
и да слети на све ране
које памти верни Паштрик.
.
Кад је жедна, жеђ да гасе
Бели Дрим, Лаб, Ситница,
и слапови из Мируша,
док је грли Грачаница.
.
Да је склоне кад се смркне
Драганац и Пећке стене,
Зубин Поток да је чува
као Бањска успомене.
.
Да је храни жито поља
Метохијске благе равни,
у Призрен је и Приштину
дозивају наши славни.
.
И кад стане и кад крене,
кад је зора или тмина,
да зна ко је, шта је била
и чија је дедовина.

Фото: Манастир Грачаница; Википедија