Бол… није болест, и неће ни бити уколико му не допустимо да нас убиједи у своју реалност. Бол је аларм којим би се требали будити из уљуљканости из осјећања нужне реалности. Бол би нам требао служити а не ми њему. Стога, бол треба схватити и бити му захвалан што постоји као такав али онда треба преузети палицу живота у своје руке и сву одговорност за оно што нам долази и у што смо својом акцијом упали. Болом наглашавамо себи да смо негд‌је погријешили, да смо застранили, успавали се у рутину убјеђења које нам не прија а то и не примјећујемо. Бол је ту да то нагласи, да нас пробуди из тог сна, из рутине, да прекине ток којим се уводимо у деструкцију.

Шта је бол и како се јавља?

Бол је последица блокираног енергетског тока у нашем енергетском пољу, у нашем тијелу. Тијело, као енергетско поље, је намијењено да буде проводник информација које добијамо из Виших сфера постојања или пак из нашег окружења. Када се информација нађе у нашем енергетском пољу ми је нашим разумом прослеђујемо кроз енергетско поље и из ње читамо њено Знање-о-Себи. Та информација у наше тијело улази у форми вибрације. Пошто је и наше енергетско поље уистину маса која вибрира фреквенцијом наше душе, свака информација (вибрација) која уђе у домен нашег разума и стога у домен нашег енергетског поља, својом фреквенцијом д‌јелује на фреквенцију нашег поља.

Уколико смо бомбардовани одређеном фреквенцијом, у знању или у не-знању (то може бити фреквенција које изазивају страх, дакле убјеђењима), наше енергетско поље реагује. Сама реакција на нешто је чин самозаштите, који у дијелу нашег енергетског поља а који је најосјетљивији према тој вибрацији ствара блокаду. Блокада служи ћелијама тијела да се заштите од фреквенције која им ствара страх. Штитећи се, ћелије уистину чине супротно од онога што би требало да се чини у таквој ситуацији. Самозаштитом стварају штит који у једном моменту постаје непробојан, тј, не дозвољава енергији да тече својим намјереним токовима. У немоћи да протекне кроз унапријед сворене токове енергија тражи начин да заобиђе блокаду. У покушају заобилажења насилно себи ствара пут а на мјесту гд‌је је енергија блокирана јавља се набој који се нервним токовима нашем разуму представља као бол. Бол дакле није болест већ је бол показатељ учвршћеног убјеђења, блокираног протока енергије, а самим тим нам је и показатељ стања нашег енергетског поља. У оптималном стању нашег енергетског поља енергија тече несметано те се енергетски токови обављају без препрека и за нас неосјетно. Бол је аларм који нам указује на искривљење нашег схватања реалности на ћелијском нивоу пројекције. Са ћелијског нивоа размјена информација утиче на подсвјесно стварање цјелокупне реалности коју евентуално доживљавамо као манифестацију. Бол је дакле механизам буђења који нам наговјештава да нам је моментално потребна интервенција, помоћ.

Како нам то бол може помоћи?

Заустављањем тока реалности у којој не видимо искривљење намјереног нам пута, бол усмјерава нашу Свјесност на Себе, наговјештавајући један једини циљ; заустављање свих радњи. Заустављањем свих дотадашњих радњи, укључујући и сваку мисао којом смо доспјели у овај моменат, заустављамо акцију и мијењамо њено усмјерење. Усмјерење акције је активни градитељ реалности. А бол, како га и доживљавамо и осјећамо, јесте увјерљив доказ да смо на погрешном путу.

Међутим, његова улога није да нагласи негативност већ да нас из ње изведе и врати нас на пут душе, на пут самореализације из које израста радост живљења. Стога, у моменту када осјетиш бол, вријеме је (већ увелико, задња прилика) да се зауставиш у свему и да медитираш на Здравље. Шта то значи? То значи да се извучеш из сценарија који се намеће као нужност и да бираш реалност какву би у најбољем сценарију пожељела. Уистину, појава бола наглашава акценат на једну приоритетну мисао; на одржање ЗДРАВЉА. А одржати Здравље можемо и требали би чинити као превентиву радије него ли да нас на то наше биће наводи болом, дакле последицом запуштености ове рутине.

Запуштеношћу, тј, не-знањем или немарношћу, бол прераста у болест. Болест је дакле проширена блокада протоку енергије која се са једне ћелије или са мање групе ћелија пренијела на тијело или пак већи дио тијела и заживила као енергетско тијело унутар нашег тијела. Проширење настаје допуштањем нашим устрашеним ћелијама да емитују фреквенцију страха (којим се тобож’ штите) ка сусједним ћелијама нашег тијела. Да би се спријечило стварање болести бол се јавља у нама а да би се спријечило јављање бола неопходна је рутинска активност ‘балансирања’ нашег енергетског поља.

Шта је рутина и како доћи до Здравља?

Рутина је једноставна: Свако од нас се у овом тренутку може зауставити и сагледати стварност тренутка онаквом каква она јесте. А каква је то стварност коју свако под‌једнако може да потврди? То је стварност овог тренутка, овог сада, у којему могу да закључим да ЈЕСАМ, да постојим, те стога, док постојим да у том тренутку ничим, до својим убјеђењем у угроженост моје егзистенције, нисам условљен/а. Ако би смо се у том тренутку истински преиспитали, схватили бисмо да је здравље основа нашег битисања. Ако пак стварност гледамо кроз филтере разума, дакле кроз створено убјеђење о овом моменту, онда нас бол може одвести у даље искривљење истине о себи, у
убеђење које нас неумољиво увјерава да смо угрожени.

Ако ово схватимо, онако како би требало схватити, наша пажња ће у том трену окренути свој фокус од болести ка здрављу. Окрећући се ка здрављу наш дух проналази и начин да се наше тијело врати у оптимално стање битисања. При том постоји и једна рутинска вјежба, радња, која је мени дата на увид а која и свима другима може помоћи да будемо сами себи ‘лијечници’, тачније ИСЦЈЕЛИТЕЉИ.

Да би исцјељење било пто ефикасније пожељно је схватити да је наше тијело (као и материјални свијет) уистину холограмска пројекција Свјетлостног записа. Ако то успијемо схватити онда нам је знатно лакше одрадити метод који ћу вам овд‌је представити. Дакле, увелико ће вам помоћи уколико своје тијело, своје енергетско поље, замислите као свјетлосну радије него ли чврсту материјалну форму. Неки би такву форму нашег енергетског поља назвали АУРА. Ако смо то прихавтили прослиједимо кроз процес исцјељења.

Фото: Бол, болест; Википедија