Дошао је тренутак када морамо да проширимо своју
србску душу!
Да и наша душа буде широка онолико колико је и само
Космичко Србство широко!
Србство у ОвоСвету и Србство у ОноСвету!
Србство по божанској оси и Србство по земаљској оси!
Србство по вертикали и Србство по хоризонтали!
Да и србска душа буде широка попут руске душе!
Да нам брат буде брат, да нам сестра буде сестра!
Да нам друг буде друг, да нам пријатељ буде пријатељ!
Себичност и саможивост, скученост и ускогрудост,
заиста, мора за нас бити тек далека прошлост!
Немојмо се угледати на србомрсце и русомрсце, на
отпале Србе који нису Срби, на отпале Русе који нису
Руси!
Све што је од нас отпало, и нека је отпало!
Боље да отпадне, него да остане с нама и мед нама, те
да се само гњилеж и трулеж шири земаљским шаром!
Проширимо србску душу!
Живи ће нам Бог припомоћи да је проширимо!

Србска душа мора бити широка као море сиње, као
вечити водеан, као звездана јата!
Себичност и саможивост, скученост и ускогрудост
јесте најподмуклији непријатељ Србства!
Све смо непријатеље некако одмах препознали, али
овог, најподмуклијег и најљућег непријатеља, никако
да препознамо!
Зато што је он дубоко у нама, у сваком од нас
понаособ, и у свима скупа!
Нисмо хтели брата за брата, па смо изабрали туђина за
господара!
Нисмо хтели друга за друга, па су нам дивљи врази у
домове наше упали!
Били смо болећиви према туђину, а сурови према
ближњему својему из племена својега!
Ово нам је сада, Срби, последица онога!
Онога о чему вам у песми овој приповедам.
Србин Србину мора бити Србин!

Република Србска је по Србство битнија од Србије.

Србија је трула и мртва, и без стваралачког и ратничког духа Републике Србске, гле! Србија не може више ни један једини корак да учини.

Нерадо говорим о политичарима – зато што је у савременом свету политика постала најпрљавија работа – али, морам да речем, да је у овоме тренутку Милорад Додик једини усправан и достојанствен Србин међу свим србским политичарима у последњих ко зна колико лета!

Он је човек од речи, човек од вертикале.

Сви остали србски политичари нису Додику ни до колена!

Сви остали су, у поређену са исполинским Додиком, најобичнији кепеци.

Нема беднијег соја, нити већих изрода људскога рода, од оних који у овоме времену званично представљају Србију.

Са овим јадним и бедним политичарима из Србије, Србство је понижено – а, можда, и уништено – за три будућа века.

Да није Милорада Додика, који је донекле осветлао образ Србству, србски би народ био понижен до скота!

У времену које долази, неће Србија предводити Србство, већ Република Србска!

Док сам тиховао,

ноћас,

запитах се,

изненада,

у једноме трену:

 колико ли дивотних душа

у овоме свету,

можда,

тугује и пати,

због мојих погрешних

мисли и снова,

које нисам смео

ни мислити

ни сневати,

нигда!

(Посвећено тридесет и трома мушких и женских Аватара –

Белим Србима и Белим Србкињама!)

Енергија наших мисли је већа и силнија од енергије атомске бомбе!

Најмоћније и најразорније оружје у Васељени јесу наше мисли повезане с нашим визијама.

Кад кажем мисли, онда имам на уму мисли-визије, јер мисли без визија, без живих архетипских пра-слика, ништа не значе.

Свака визија, свака жива пра-слика, по учењу Белих Ура, има енергију једнаку енергији десет тисућа речи.

Није довољно само нешто пожелети и замислити, већ се мора то што је пожељено и замишљено јасно и видети, и, тек тада се остварује свака наша жеља, свака наша замисао, свака наша визија, сваки наш сан.

Остварена је ових дана, уз помоћ Сварогових Белих Богова, моћна енергетска и духовна заштита како Белога Србства тако и Беле Србије.

Тридесет и три мушка и женска Аватара штите Бело Србство, Белу Србију и Плаву Мидгард-Земљу.

Они су преко Енергије Етра повезани са Енергијом Плавога Сунца.

Плаво Сунце је Пра-Сунце, Духовно Сунце.

Енергија Духа Стварања није Бела, већ Плава.

Плава Енергија Духа јесте Васељенски Стваралац.

Бела Енергија јесте Енергија Љубави.

Бело је Љубав, а Плаво је Стварање.

У Плавом се садржи и Бело.

Кроз Стварање води пут до Љубави, и обрнуто: кроз Љубав се стиже до Стварања.

Потка и основа Плавога јесте Бело, а у највећим оностраним дубина и Плавог и Белог јесте Црно.

Из Црног Пра-Језгра исијава Пра-Светлост.

Сви смо ми повезани са Свим.

Све је у свакоме од нас.

Када смо будни и свесни, тада Све можемо.

Док се не пробудимо и не освестимо, ми ништа не можемо.

Док се не пробудимо и не освестимо, бивамо посве немоћни и беспомоћни.

Тада Све имамо, а ништа немамо!

Не стрепите и на страхујте.

Нико ништа не може да нашкоди ни Беломе Србству ни Белој Србији, као ни Плавој Мидгард-Земљи.

Тридесет и три женска и мушка Аватара бдију над свима нама.

Знам, да вам све ово звучи као Дивот-Бајка.

Али, у Бајкама су Највеће Истине.

Бајка је Божје Стварање.

Бајка је Вечан Живот.

Под црним мађијама мрачних архи-рептила и скривених црних владара из сенке, ви сте престали да верујете и у Бајке и у Чуда.

Престали сте да верујете у Љубав, Лепоту и Доброту.

Престали сте да верујете у Себе, у властите моћи и дарове.

Престали сте да верујете у Све, а Све – то сте Ви, то смо сви Ми!

Духовност Златног Свароговог доба јесте с ону страну свих овоземаљских религија, свих материјалистичких и позитивистичких учења, свих идеологија и политика.

Клоните се свих религија, свих цркава, клоните се свих теологија и идеологија, јер све је то производ црне рептилије и мрачних владара из сенке.

Златно Сварогово доба јесте доба Бајки и Чуда, доба визија и стваралачких снова.

Ви сте Изабрани.

Ви сте Посвећени!

Ми смо, управо сви Ми, Они Који Јесу!

Они Који Јесу – Одувек и Заувек!

Кад сам ја ишао у основну школу, а то је било пре нешто више од пола века, имали смо предмет који се звао земљопис.

Знате ли шта је земљопис?

То је географија.

Кад реч географија, Гео Графија, преведете на србски, то је земљопис,  Земљо Пис.

Како је реч географија појела реч земљопис?

Како су на тисуће туђица појеле на тисуће дивотних србских речи?

И, надасве, знате ли шта бива са оним народом и родом који уништи и изгуби властити језик?

Такав народ и род мора да нестане, али буквално да нестане са лица Земље, и да се заувек избрише из Књиге живота, из Књиге живих народа и родова.

Пропадање и нестајање једног народа најбоље се види и сагледава у језику.

Да Срби пропадају и нестају ништа вам боље и сликовитије не сведочи од србског језика.

Огромна већина Срба више нити пише нити говори србски.

Не само што више не пишу србски, не пишу га србском азбуком, но у последње време и не говоре србски!

У говору савремених Срба, свака трећа (а у неких чак и друга!) реч је енглеска.

И кад, тобож, говоре србски, боље их разумеју Енглези него Срби!

Прошетајте Београдом широм отворених очију и ушију.

Имаћете осећај да сте негде на Дивљем Западу, у некој недођији Дивљег Запада.

Ни србског говора ни србског писма нигде нема у самом срцу Београда.

Да Срби нису више у стању да ишта своје одбране, најбоље се, опет, види по језику.

Како Срби могу да одбране србске земље и србске градове, кад нису у стању да одбране ни властити језик!?

Ако су Срби олако изгубили језик и писмо, онда ће још лакше изгубити земље и градове.

Ускоро ће Срби бити протерани са свију србских земаља и из свију србских градова, и биће последње белосветске скитнице које ће се потуцати од немила до недрага.

Мислите да претерујем?!

Не претерујем, већ јасно видим!

Судбина једног народа најбоље се огледа у бићу језика.

Пробудим се изјутра,

и призивам лепе мисли,

лепа осећања,

лепа сећања…

Призивам Светлост,

призивам Љубав и Доброту,

призивам…

Кажем себи:

само Лепота, Доброта, Љубав и Светлост

може данас да те води и чува,

да те штити и брани,

да те придржава и усправља.

Примећујем да су око мене сви уморни,

свеједно да ли су деца или одрасли,

да ли имају седам

или седамдесет и седам година…

Уморни од Некога или Нечега,

од Некога или Нечега,

Скривеног и Невидиљивог,

што им исисава

и краде животну енергију.

Осећам да је и сама Природа уморна,

уморна од тешких мисли,

тешких осећања, тешких речи и дела,

уморна од људи који одавно и нису људи,

већ ко зна ко и шта се скрива

иза љуштуре у људскоме обличју!

Пробудим се изјутра,

и призивам лепе мисли…