Круна нашег боравка

и свеколиког рада на себи

у овоме свету

јесте превазилажење страха од смрти.

Све док осећамо страх од смрти,

ми не можемо бити

потпуне и заокружене,

самосвојне и самобитне личности.

Једино мерило

свих наших остварења у свету

јесте или присуство или одсуство

страха од смрти.

Залуд нам сва знања и сазнања,

залуд нам све љубави и мудрости,

ако се нисмо ослободили

страха од смрти,

ако нисмо победили

смрт у својему срцу.

Ништа нас тако не везује

за овај пролазан,

испразан и бесмислен живот

у свету опсена

као страх од смрти.

Што већи страх од смрти,

све веће наше везивање

за овај свет.

Наш истински духовни развој,

међу далеким световима и звезданим јатима,

почиње тек онда

када се посве ослободимо

свакога страха,

а понад свега –

страха од смрти!

 ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА

Замолише ме моји пријатељи Вилењаци, Верица и Владан, да напишем нешто надахнуто и дивотно за Светланин рођендан – а то је данашњи дан!

Нешто што ће јој остати за сва времена.

Будући да је Светлана Перунова ратница, ја, ево, испевах ову песму која, уистини, и јесте у духу сваке дичне, достојанствене и неустрашиве Перунове ратнице.

Јер, нико не може бити ни Перунов ратник ни Перунова ратница све док у својему срцу не победи страх од смрти!

(На светим водама Истера, 22. рујна 7524.)

Бели Срби – Плави Вилењаци – морају да буду и чуварима ведсрбског језика, Језика Мајке, зато и пишем ове језичке разјаснице и недоумице.

Јер, какав нам је Језик, таква нам је и Душа.

Ово о чему пишем, мора да нам буде јасно као дан.

Нема чисте Душе без чистог Језика!

Данас је јесења равнодневица.

Упамтите: РАВНОДНЕВИЦА,  а не РАВНОДНЕВНИЦА, како говоре они који нису Бели Срби.

Једно је ДНЕВИЦА (ОБДАНИЦА), а друго је ДНЕВНИЦА.

ДНЕВНИЦА је дневна зарада, зарада једног дана, плата за дневни рад.

Бели Србин и Бела Србкиња никада неће питати: ГДЕ ИДЕШ? него: КУДА ИДЕШ?

КУДА ИДЕШ? – пита се Онај што је некамо пошао.

А кад се Неко враћа однекуда, онда се пита: ГДЕ СИ БИО?

Правилно је рећи ЗБРДА-ЗДОЛА, а не СБРДА-СДОЛА, као што је правилно рећи: ЗБОГОМ, а не СБОГОМ.

Каже се: ЗБОГОМ или СА БОГОМ, а никако СБОГОМ!

Није правилно рећи:ИМАМ НЕШТО ДА ТИ ПОЈАСНИМ, већ: ИМАМ НЕШТО ДА ТИ РАЗЈАСНИМ!

Правилно је: УНУТАРЊЕ БИЋЕ, УНУТАРЊИ СВЕТОВИ, када се мисли на оно што није физички видљиво и опипљиво, али, када је у питању нешто што је физички видљиво и опипљиво, онда се каже: УНУТРАШЊИ ОРГАНИ, зато што су наши УНУТРАШЊИ ОРГАНИ (јетра, желудац, бубрези, црева, итд.) и видљиви и опипљиви.

И, да заокружимо ове језичке разјаснице:

Сви ведски мудраци сведоче, да је Језик огледало Душе.

Каква је чија Душа, најбоље се по Језику и види и осећа.

Дејствено Језгро Белога Србства

штити и спасава

Велику Расу

и Мидгард-Земљу.

Тама жесто бије са свију страна,

по сваком Белом Србину

и свакој Белој Србкињи.

Морамо бити будни

и, у свакоме трену, свесни,

да Тама жестоко шиба одасвуда,

како би уништила

Велику Расу

и Мидгард-Земљу.

Не смемо ни једног јединог трена

да посумњамо једни у друге!

Сви морамо да чувамо Све!

Чувајући једни друге,

чувамо и спасавамо

сваког од нас понаособ.

Тешко оном Белом Србину

који, у овоме часу,

посумња у било којег

Белог Србина

и у било коју Белу Србкињу.

Јаки смо све донде

докле тврдо верујемо

једни у друге.

Ако посумњамо и посустанемо –

свршено је с нама!

Заиста,

свршено за сва времена!

Духовни и космички развој већине душа на Мидгарду одвија се поступно: корак-по-корак, степеник-по-степеник, спрат-по-спрат.

Такве душе не праве скокове, не чине велике искораке, већ се крећу благом развојном (еволутивном) завојницом, као кад би се неко од нас кретао хоризонталним путем са благим, једва осетним успоном, уз валовите, брежуљкасте пределе средишње Шумадије.

И, заиста, већина душа на Мидгард-Земљи поступно се развија, освешћује и успиње на Творчевој Лествици Присуства.

Тај развој је, сликовито речено, благо успињање из једног животног тока у наредни животни ток, из оваплоћења у оваплоћење, из инкарнације у инкарнацију.

Али, насупрот овоме, насупрот великој већини душа које се поступно развијају и успињу, постоје оне друге, ређе душе, које чине скокове, које одустају од успореног хоризонталног пута са благим успоном, и бирају окомити, вертикални пут развоја и успињања, слично искусном алпинисти који се кроз вратоломне стене, уз помоћ ужета, усправно успиње ка највишим врховима Хималаја.

Такве – ређе, и, уистини, веома ретке! – душе могу у само једном животном току, у само једној инкарнацији, да збију, да згусну на десетине инкарнација неких других умерених душа које се благо крећу ка висовима Божјега Присуства.

Заиста, има веома ретких душа које у само једном утеловљењу могу да згусну на стотине тисућа нечијих живота, и да у само једној јединој инкарнацији заокруже цео еволутивни земаљски и космички циклус развоја и успона на Мидгарду, те да се за свега неколико десетина година земаљског живота нађу у најближем Творчевом окружењу.

Моји ми увиди из Акаше откривају, да се такве, веома ретке душе вертикалног пута, најчешће утеловљују (инкарнирају) у Беломе Србству.

Између осталог, и по томе се Бели Срби разликују од свих иних племена, народа и родова.

Вертикални пут духовног развоја, духовне и космичке еволуције душа, најчешћа је појава у Беломе Србству.

Васпоставља се вилењачки космички круг, васпоставља се космичко вилењачко братство и сестринство у Васељени, међу Белим Србима и Белим Србкињама свуда и у свим пространствима, како у Свароговом Златном Ирију, у Небеској Србији, тако и на Мидгард-Земљи.

Васкрсава Велика Раса у Беломе Србству.

Буди се Свест и СамоСвест Белога Србства.

Повезују се и отварају све чакре моћи у Србији.

Енергија Етра, Енергија Плавога Сунца запљускује Србију и спаљује све тамне и мрачне, спаљује све гмазове и грабљивце, све паразите и предаторе нижих рептилских и мајмунских раса.

Све ниже мајмунске и рептилске расе, како на Истоку тако и на Западу, беже пред Белим Боговима које у овоме трену вечности предводе Перун, Даждбог и Србона.

Чак се и они Срби, који се још нису узнели међу Беле Србе, буде и освешћују.

Све је више Срба и Србкиња који схватају, да звездана будућност припада Беломе Србству.

Перунов алем-камен, Перунов тиркизни сафир прожима и дејствено повезује све србске планине моћи, све звездане висове у Србији, преобраћајући Србију у иријске вртове Плавога Мидгарда.

Звездана будућност Белога Србства почиње овога трена!