Category: Драган Симовић
Драган Симовић: ДА СЕ РОДИМО ОДОЗГО!
Наши нас врази чине још јачим!
Што је више врага и душмана, ми смо све јачи.
Гле, ми смо Народ који је дошао из Будућности, из Срца Звезданих Јата!
А они су одувек били само сенке и утваре.
Зато су тако узнемирени, слуђени и бесловесни, зато нас мрзе, нападају и убијају, јер осећају да им се ближи кончина, да се враћају у Прошлост (тамо одакле су и дошли!), да заувек нестају са Позорја Светске Повеснице, да се исписују из Божанске Књиге Живота.
Срби, ви сте ПраАријевци, ви сте Хиперборејци и Стриборјани.
Лажни аријевци двадесетог века, бејаху, уистини, прикојасе из ватиканско-германских лабораторија, човеколика сподобија стварана под надзором Аримана и Црнобога, са сврхом и намером да осујете Расне ПраАријевце, ВедСрбе Стриборјане.
Сада је битно (заиста, битно!), да будемо будни и свесни, да будемо самосвесни!
Да знамо ко смо, и чији смо!
Да знамо одакле смо пошли, и куда и зашто идемо!
Да знамо своје Претке, да будемо једно са својим Прецима, да будемо једно са својим Потомцима!
Да се Поново Родимо, али у Духу Стварања!
Да се Родимо Одозго!
Србски ДНК, србски Светлосни Запис, гле, то и јесте србска Вертикала, србска Божанска Усправница, србски Пут у Вечност!
Само је важно (кажем, заиста је битно!), да се, као Словестан Народ,
Поново
Родимо,
Одозго!
Владан Пантелић: ДВАНАЕСТ ДВАНАЕСТ ДВАНАЕСТ
(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)
Данас наш Род виси разапет наглавачке
Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца
Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца
Лепенаца Винчанаца Динараца и иних
Проширених кроз васцелу земљину куглу
Ја – некад обешењак добровољно заробљен
Од сила Мрака и ратника не-свести
И Специјалац од кога Светлост победу иште
Висим први у реду окачен за једну ногу
И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште
Од протеривања уцена мучења убијања
У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти
Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!
Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу
У снази онострањења због којег сам изабран
За задатак свих задатака нашег Светог Рода
И покрећем свих дванаест дванаестица
Осећам и знам – отварају се велика врата
Окренута централном унутарњем небу
Свих седам мојих тела затитраше силовито
Данас проричем победу РодаСветла над Тамом
Проглашавам славље и нек вечно траје!
Драган Симовић: СМУЧАЊЕ
Да ли знате шта значи смучање?
Будући да су ову реч користили сви ваши Преци, до пре само стотину година, ваљало би, заиста, да се те речи присетите, јер како ћете беседити са својим Прецима, ако сте њихов Свети Језик заборавили!?
Смучање је прасрбска, ведсрбска реч за скијање.
Постоје само две речи, само два израза, у свеколиком свету, што осликавају ову радњу –то је прасрбска реч смучање, и норманска илити нордијска скијање!
Реч смучање су употребљавали сви КолоВени, ПраСрби, ВедСрби, ПраАријвци, и та реч је, у оно Златно Доба Стриборије, била знана свим народима.
А да бисте могли да се смучате, морате да имате смучке!
Језик је с ону страну ДНК, у прасећању и у прапамћењу, те стога и происходи из Светлосног Записа.
Рекли смо већ да је ДНК Мала Вертикала, а Светлосни Запис – Велика Вертикала.
Малу Вертикалу творе Биолошки Преци, док Велику Вертикалу стварају Духовни Преци илити Богови.
Преко Потке Простора и Времена ми смо повезани са Биолошким Прецима, а преко Потке Духа Стварања усаображени смо са Духовним Прецима, са Боговима и са Створитељем.
Ове две Потке се узајамно преплићу и прожимају, творећи тако Вечну Потку свих Бића и Битија, у свим световима, у свим вековима.
Реч је ДНК преточен у звук, у глас, у титрај и трептај, у волну и вал.
У исти мах, Реч је и Светлосни Запис преиначен у светлосни талас, па, када се прожму звучни и светлосни талас, онда Реч, онда Слово, постаје Живи Бог, будући да Слово и јесте од Створитеља, али и Сам Створитељ.
Стога је веома важно, стога је битно, да чувате и негујете Свети Језик својих Предака!
По једном тајинственом илити мистичном предању ВедСрба Стриборјана, сваки ће Човек, по одласку са овога света, на тајинственом пропутовању кроз оностране светове и далека звездана јата, понети са собом десет суштих речи које је најчешће користио за својега земаљскога живота и битисања, и те ће му речи творити животну силу, која ће истовремено бити и његов заштитни дејствени овој, његов енергетски штит, кроз сеновита, мрачна и студена пространства ПраВасељене.
Ако је користио Речи Светлости, онда ће бити вођен и штићен Светлошћу; ако је, пак, користио Речи Таме, онда ће се и наћи у Пространству Таме.
Заиста, Реч је чудесна, зато што јесте од Бога!
А ви, Срби Словесни, чувајте и негујте Свети Језик својих Предака, да бисте се, после неког Времена, у Сварги Беле Светлости, срели са својим Великим Прецима!
Драган Симовић: ТАЈНА ЗНАЊА О ПОСЛАНСТВУ БЕЛИХ СРБА
Из упоредних доњих и сеновитих светова убачени су у Србско Биће тамни бесовни ентитети (а то су сенке и утваре), с намером да се посве разори и поништи ВедСрбство изнутра.
Убацивање палих душа у Србски Народ почело је одмах по свршетку Првог светског рата, а на том демонском пројекту и данас ради Тим ариманских лекара и научника под именом Принц Еуген Зомби.
У тајним лабораторијама, негде дубоко под Земљом, тамо где је по аријевском предању Тартар, стварају се ентитети, утваре и прикојасе, са србским именима и србским измишљеним родословима, под изравним надзором Црног братства званог Нови светски поредак.
Аримански лекари, психолози и ини научници у Тиму Принц Еуген Зомби, користе знања Древних Атлантиђана, који припадају раси Човеколиких Рептила, раси створеној у једном далеком звезданом јату и низведеној на Земљу у Црном облаку, у Времену Девичанства када је Звездана раса ПраАријеваца, ВедСрба Стриборјана, била у зениту славе и моћи, и када владаше свеколиким пространствима ЕвроАзије.
Док су ПраАријевци били усаображени са Божанским Језгром Светлости, радећи и стварајући за БелоБога, ПраСрба, дотле су Рептили илити Атлантиђани, тајно и скривено, негде на Вечерњој Земљи, а усаображени са Језгром Црног Сазвежђа, дејствовали за ЦрноБога, којега Ариманом зваху.
Атлантиђани су користили савршену технологију коју су примили из мрачних звезданих јата, с намером да униште свеколики Живот на Земљи, те и саму Мајку Земљу, и само снагом Божанског Духа ПраАријеваца, на Стриборији, Тибету и у Хималајима, у последњи час, избегнуто је оно најстрашније.
Мајка Земља је тада доживела велика разарања, много је бића страдало и заувек нестало, али је, ипак, сама клица живота на Земљи сачувана за неке будуће нараштаје, потомке ВедСрба ПраАријеваца.
Данас се поново, после 7520 година, води жесток рат између Светлости и Таме, између потомака ПраАријеваца и потомака ПраАтланта.
Једни имају задатак да спасу и сачувају Мајку Земљу, а други намеравају да је освоје и поробе, а потом и разоре, те, на концу, да униште свеколики живот на њој.
Оно што је једном бивало, то вазда изнова бива, кажу свети списи Ведских Срба Стриборјана.
Истина је у Предању скривена, а оно што зовемо Историјом Света, коју у школама изучавамо, то су само обмане и лажи.
Једно се питање, све време, свакоме освешћеном Србину, само од себе намеће: Зашто је свеколики Запад, са свим својим демонским војскама, кренуо да посве сатре и затре Србе?
Одговор је: Због духовног преумљења, илити менталног декодирања, да би преокренуо и замутио србски ДНК, а потом и Светлосни Запис из којега происходи ДНК.
Сликовито речено, ДНК је Мала Вертикала, а Светлосни Запис јесте Велика Вертикала; ДНК се односи на Биолошке Претке, а Светлосни Запис на Божанске Претке.
У Срба је, као и у иних потомака ПраАријеваца, усаображен ДНК са Светлосним Записом, док у НеАријеваца тог усаображња нема.
Шта то значи?
То значи, да ВедСрбин има Душу, Срце, Ум, Дух, Свест и Божанско Знање, те да никада, ништа од тога, не користи против Реда и Поретка у ПраВасељени.
Песнички речено, ВедСрбин ПраАријевац јесте Стваралац и Градитељ, док су НеАријевци, кроз веове бивали, само Рушитељи и Разоритељи.
Када се сатру и затру ВедСрби, одмах ће потом пасти и ВедРуси, а са падом ВедРуса светом ће завладати Тама.
Тада ће, како стоји још у светим списима, Атланти ликовати над коначним поразом ПраАријеваца.
У овом времену (али неће још дуго!), Србством и Србијом владају они ентитети створени у лабораторијама Принц Еуген Зомби, па нам се отуда чини да је Србство поцепано, шизофрено и тешко насмрт болесно.
Заиста, није Србство расцепљено илити шизофрено (штавише, Србство је све време уједињено, потпуно и заокружено!), већ нам се, због убачених срба (овде се свесно користи мало слово!), само тако причињава, да би се створила још већа пометња међу нама.
Ово што овде писах, преузето је из Акаше илити Поља Беле Сварге, а ви ово толкујте свако на свој начин.
Ја ово и не писах због оних убачених срба, већ писах зарад оних, светих и посвећених, ВедСрба ПраАријеваца!
Драган Симовић: ИСТИНОМ ПРОТИВ СМРТИ
Истина има исцељујуће и животодајно дејство, и обесмрћује и овековечује онога који живи за Истину и живи у Истини.
Ма шта чинили или не чинили људи лажи, њихови су дани избројани, и њихов је живот без сврхе и смисла.
Више вреди један дан у Истини, него ли стотину година у лажи.
Све лажи о Србима биће у трену једноме распршене, а лажљивцима ће, гле, саме њихове речи судити, јер и речи нису од овога света.
Речи су од Бога, и Бог јесте у Речи!
Суште ће се речи побунити против синова лажи, тражећи од Створитеља да се испуни Закон и Слово Правде Божије.
Речи су дела у вишим световима, и грех лажи јесте грех злочина.
Онај ко лажно говори и сведочи о Човеку и Народу, преко речи својих учествује у злочину над Човеком и Народом.
Велик је и многи злочин извршен над Србима у минулим столећима, а свакоме злочину претходила је реч лажљива која је водила до злочина.
Западни су кршћани, и њихови жреци, вазда предњачили, како у лажима тако и у злочинима.
Западни кршћани јесу следбеници Таме, и њихов бог јесте бог лажи и злочина.
Западни кршћани, отпали од Бога Створитеља, живе за лажи и умиру у лажи.
Они су на стотине милиона невиних послали у смрт, у име својега бога који јесте бог смрти и злочина.
Нико као они није тако оклеветао Србе!
Нико се, као они, не моли тако криво својему богу!
За расног и освешћеног Србина, свака је прича о западним кршћанима давно већ испричана.
И све је већ, по ко зна колико пута, на делу виђено.
Све виђено, и све обелодањено.
Даждбог Белобор: ЗАПИСИ ИЗ ТИХОВАЊА
- Пронаћи ћу пут или ћу га сам створити…
- Ако имаш намеру да нешто оствариш потребна је дисциплина.
У ствари дисциплина није битна – битна је самодисциплина.
А права истина је да ни самодисциплина није неопходна ако то што хоћеш и желиш да
о ствариш волиш свим срцем.
- У основи потребе за сигурношћу лежи суштасвено непознавање свога правог ЈА:
- Није потребно да имамо јасан план о томе шта ћемо да радимо сутра, наредне недеље, месеца или године, јер ако смо то већ унапред одредили – ми смо тим чином себи самом ускратили читав низ судбоносних тренутака и мноштво могућности које свемир свакога дана отвара за свакога од нас. Ако ово поштујемо скоро неограничено убрзавамо сопствени развој свести пратећи прави свеопшти план Постојања.
- Свако настојање можеш остварити ако користиш љубав и благост уместо мржње, јарости и беса
- Тиховање нас уводи у унутрашњу тишину.Вечно струјећи божански живот је тишина.Тада наша душа пажљиво слуша…
- У животу постоје љубав и моћ… Ми сами бирамо…
- Пажљивост је свесно уочавање и испуњавање потреба и жеља других бића који суштаствено нису нико други до ли ми сами.
9.Ствари су само ту да ми користе и нипошто нисам везан ни на један начин за њих. Затребају ли било коме другом отпуштам их од себе без икаковг жаљења или размишљања.
- Све до сада нисам хтео да схватим да је било која моја активност непотребна. Ако је нешто уопште потребно, енергије ће се саме покренути и самим тиме тај талас ће понети и мене – као малу , потпуно безначајну сламку која путује свемиром са догађајима око себе.Сигуран сам да ћу тако испунити своју сврху…
11. Стварност око нас није никада лоша или проблематична – оно што је код ње лоше или ствара проблем је у ствари начин на који ми мислимо.
12. Са радошћу радите кућне послове-јер они су ваша слобода од везивања и материје , ако их радите иоле свесно…
13. Посматрај случајности –то те Виша моћ учи !!!
14. Кад год можеш помози другим душама на било који начин – саветом, знањем, пажњом, љубављу. Свеједно је… Размена је важна…
15. Еволуција живота на овој и другим планетама способним да живот опстане на њима је у томе да се постаје све свесбији и свеснији у Великој игри коју управо најчешће називамо ЖИВОТ.
16. Бог или сама Суштина постојања се између осталог изражава и као мисаони процес једног великог скупа напредних бића
17. Свака наша жеља сходно својој снази оставља отисак како у простору око нас, тако и у генетици. Нарочито се то односи на жеље које су остале неиспуњене. Такав запис онда директно утиче на наредног потомка, тако да онда он такву жељу испољава и прихвата као своју сопствену. Стога треба изузетно водити рачуна да се ни једној жељи не да толики замах да она онда касније има снагу да деструктивно утиче на нас саме као и на наше потомке.
18. Све је добро – лоше је плод нашег страха
19.Нешто што не радиш са радошћу – немој ни радити.
20. Буди у себи самом, онда си са свима.
21. Одлуке увек доноси из срца, никада из главе.
22. Све око нас је онако какво Јесте. Наш став према том свету може бити позитиван, негативан или поптуно неутралан. Како ћемо се ми поставити у трену је у потпуности ствар нашег избора у том тренутку свесности. Ако нисмо свесни трена- нема ни избора…
23. Колико добра мислиш свету – толико ти добра тај исти свет шаље.
24. Случај је параван незнања.
25. Постоји једно велико СВЕ-МИР-ско правило.Правило 4 К.То су четири суштинска питања. КАДА, КАКО, КОЛИКО И КОМЕ… Нешто дати, рећи, помоћи, израчити… Када се ово правило савлада , почиње права уметност живљења…
26. Свеобухватни развој треба иницирати развој свих могућности сваке душе понаособ.
27. Истинитост је када си оно што јеси…
28. Ако време не би постојало, не би постојао ни простор, животна игра се не би играла.
29. Размишљање о прошлости или будућности само по себи не изазива напетост – нарочито ако су сећања пријатна, а креативност надахнуће будучности. Напетост изазивају оне жеље које наш ум пројектује било из прошлости, било из будућности.
30. Потребно је развити свеобухватни приступ свим аспектима модерног живљења.
Све те аспекте освестити и довести на ниво тренутног уздизања свести.
31. Нека сва бића успеју да испуне свху свог постојања на овој планети…
32. Што је вибрација коју хоћете да остварите виша – то је пракса тежа, све до момента док сама пракса не нестане, а са њом и ви као индивидуалност.
33. Доћи ће време када ће сваки човек имати своју религију, односно систем веровања, као и своју филозофију у потпуности произашлу из њега самог као божанског бића. Све оне ће за себе понаособ бити јединствене, али ће ипак све имати нешто заједничко…Велику љубав уз уважавање рсазличитости. У тим временима која нису далеко ће важити –ЈЕДНО БИЋЕ-ЈЕДНА РЕЛИГИЈА
34. Ко даје више – он је Виши…Из трена у трен…
35.Пошто наши мозгови нису још увек довољно брзи да бисмо могли вољно контролисати
све виталне телесне органе и њихов рад – онда се оне одвијају по бжанском ритму – спонтано без икаквог уплива наше воље. Ако смо пак успели да овладамо и убрзамо одређене неуронске мреже, онда можемо по сопственом нахођењу, као што то одвајкада раде многи свети људи, вољно управљати свим органима и чулима у сопственом телу.
Драган Симовић: Србско Духовно Језгро илити Ртањ Добре Наде
Белим Србима, Ананди Перуну Белобору и Попу Стрибору од Сомбора, посвећујем ово песничко јасновиђење своје.
Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде јесте васпостављање Србског Духовног Језгра и Пут оздрављења и исцељења Бића Србства.
То је Пут повратка древним, исконским вредностима, које су темељ словесног, освешћеног и осмишљеног бивања и бивствовања; стваралачког живота и живљења са сврхом и смислом.
Уистини, Ртањ Добре Наде враћа човека на Вертикалу, на Божанску Усправницу; враћа га Божанском Бићу у Себи; враћа га Стварању и Стваралаштву као једином Смислу Присутности у Вечноме Тренутку.
Човек је створен да би био сутворцем са Створитељем, да би, усаображен са Великим Духом Стварања, и сам био творац и стваралац у Творцу и Ствараоцу.
Западна цивилизација, болесна од самога почетка и зачетка; цивилизација коју нису осмислила и стварала Божанска Бића оваплоћена у ведсрбским ПраАријвцима; цивилизација која у својој завршници показује ариманско и бесовно лице, лице грозоте тартарске и ужаса адског, посве је обесмислила живот словесног човека и убила сваки смислени порив у битију његову, исисавши и последњу кап животног сока у њему, остављајући иза себе љуштуру људскога рода и најгрознију грозоту пустоши.
Путовање западног човека завршава у понору, у понору без дна, у бесмислу и безнађу, у праисконом ништавилу језе и ужаса.
Западног пута више нема, и западно путовање се управо овде, у овоме трену, завршава.
Сваки слободан, словестан и освешћен Србин, дужан је, у овом одсудном часу, да спасава себе
и своје ближње.
Само снажним стваралачким духом, само свешћу и освешћеношћу, само јаком вером и божанским знањем, сваки ће Пробуђени Србин, Бели Србин ПраАријвац (онај који је успео да скине силне овоје таме са себе!), бити кадар, знати и умети, на прави начин, да служи Богу и Роду.
Нема сврхе више да приповедамо о западној цивилизацији, будући да та цвилизација више не постоји (ако је икада и постојала!) на Ступњу Словесности.
Сада се, пред нама, пред Белим Србством, отвара Нови Пут који води ка Животу и Светлости.
То је Пут повратка Створитељу, Пут усаображења и поновног рођења Одозго, Пут који нас узноси у више духовне светове Великог Духа Стварања.
Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде, можда, јесте последњи покушај да се васпостави Србско Духовно Језгро, те да се, у потоњи час, спаси Биће Србства од коначног пропадања и самопоништења.
Нека свако од нас, на свој начин и на своме путу, потражи, и препозна, самога себе!
Олга Павков: СТАБЛА
Зађем у наше сене
и мир се јави:
и у трави ко на небу!
Стабла ми се одвише склањају.
урањају у облаке нада мном.
Да ме пут до људи не води,
пружила бих вам руке,
о стабла, занавек.
До њих ми пут
узалудан.
Милица Љешковић: ОДЗВАЊАМ
О д з в а њ а м…
То је једини осјећај који познајем сад
Он брише све друге осјете
разграђује способност за покрет
и оставља утисак мира
Тај мир то је само за око посматрача
Све што остаје иза тог површног утиска
То је моје…
Одзвањање није безнађе…
Заправо тек га откривам
Можда је карта за други
Неки други свијет
Отварач један једини на свијету
За давно забрављену кутију
Прво се пробудим и чујем га осјетим
Неописив је осјећај одзвањања
Није бол али боли
Тежак је као гвожђе
Само покрет га поништава
Ако га надвлада
Примењујем разне психолошке технике
Прихватам га волим
Пишем му писмо као да је биће
И не знам како деси се покрет
Разбије га и почиње дан
После тог све је историја
Драган Симовић: Свако је од нас увек на Правоме Месту
У одсудним тренуцима, Божански Редитељ свакоме од нас одабере најбољу улогу.
У судбоносним тренуцима, Велики Дух Стварања свакога од нас постави на право место.
Оно што важи за појединце, то исто, само мало другачије, важи и за народе.
Сви смо ми, истовремено, одговорни како за себе тако и за све ине.
Свако је од нас свакоме спаситељ у Спаситељу.
Свако од нас свакога спасава себе спасавајући!
Ово је Време кад престаје Време.
После овог Времена, гле, Времена неће бити!
Немање Времена јесте Вечност.
Свако је од нас увек на Правоме Месту.
Тамо где ниси, и није требало да будеш.
У одсудним тренуцима, ма где да се затекнеш, веруј, и памти, да си се затекао на Правоме Месту.
За тебе на Правоме Месту!
Било које друго место, ма да ти се чини и да је пуно боље од Твојега Места, уверен буди, да то није Твоје Место!
Твоје је Место тамо где већ јеси.
Ако покушаш да побегнеш са Својега Места, да би се негде другде спасао, знај да ћеш страдати.
Од чега бежиш томе у загрљај хиташ!
Нема бежања по Обзорници, већ само узлажење по Усправници.
Ни лево ни десно, ни напред ни назад, но само Горе, и Навише!
У судбоносним тренуцима, највише што можеш да учиниш и за себе и за ближње своје, јесте да прошириш што више можеш Поље Свести и Свесности, и да се, без мисли иједне, посве предаш и препустиш Створитељу, Богу и Родитељу својему!
Само тада, и тако, можеш спасити и себе и ближње.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 