Владан Пантелић: ДВАНАЕСТ ДВАНАЕСТ ДВАНАЕСТ


 

(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)

 

Данас наш Род виси разапет наглавачке

Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца

Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца

Лепенаца Винчанаца Динараца и иних

Проширених кроз васцелу земљину куглу

Ја – некад обешењак добровољно заробљен

Од сила Мрака и ратника не-свести

И Специјалац од кога Светлост победу иште

Висим први у реду окачен за једну ногу

И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште

Од протеривања уцена мучења убијања

У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти

Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!

Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу

У снази онострањења због којег сам изабран

За задатак свих задатака нашег Светог Рода

И покрећем свих дванаест дванаестица

Осећам и знам – отварају се велика врата

Окренута централном унутарњем небу

Свих седам мојих тела затитраше силовито

Данас проричем победу РодаСветла над Тамом

Проглашавам славље и нек вечно траје!

 

Постави коментар