12 фебруар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА

Сретење 2013- дан(и) када ће већина српских опозиционих покрета и партија изаћи на улице- али свако у свој „ћошак“; Свако са својим захтевима: или за политичким променама, или неким ситним привилегијама, или можда само „скромном“ медијском пажњом …

… И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину- а све на радост и весеље параноичног и очигледно „урушеног“ режима, који се за власт држи отупелим канџама, ко престрављени мачак за трули плафон- и коме би требао само један омањи „букурештански поветарац“ да га одува, за сва времена, на историјско ђубриште!?

Дакле, историјски тренутак, и све (не)повољне околности су стекли. Народ никад није живео бедније, режим никад није продавао националне интересе бестидније, спољни непријатељ нас никад није комадао беспоштедније…

… И све што нам сада треба- то је један национално одговоран и уједињен опозицини патриотски фронт- који ће на властитом примеру показати овом ојађеном и збуњеном народу, да смо ми Срби ипак способни да се ујединимо; Ако ни око чега другог, онда бар око: голог опстанка нације, одбране уставног поретка и целовитости ове земље, и очувања нашег људског и националног достојанства!

НИКАД ГРАНИЦА- СРЕТАЊЕ НА „СРЕТЕЊЕ“

10 децембра ове године чланови и симпатизери покрета „Никад граница“ су усред циче зиме успели да изведу на улице Српске престонице скоро 10,000 српских родољуба на мирољубив (али бучан) протест против издајничког режимског потеза- поводом успостављања „шиптарске границе“ на територији Србије, и то у отвореној спрези Српске владе са шиптарским сепаратистима. Том приликом, у склопу овог родољубивог (и ванпартијског) покрета су заједно наступили припадници: Српског народног покрета Наши, Српског сабора заветници, Србског Образа, Покрета за Србију, ЖЕКИМ, Двери, Српске народне одбране, Покрета 1389 и других родољубивих удружења, и српских интелектуалаца.

Режим је тада упозорен да је тај протест само почетак једног процеса који ће трајати, све док се таква издајничка политика и њени носиоци из врха режима не уклоне. То упозорење је очигледно пало на глуве уши. Ових дана распамећени и продани српски режим наставља своју (туђом руком) зацртану издајничку политику још крупнијим корацима…

И сада, на „Сретење“ ове 2013 године, је изгледа уистину куцнуо последњи час да се сви српски патриотски фактори уједине, и то око само једног циља: Одбране уставног поретка наше отаџбине! Онај који је за то плаћен и изабран од стране народа- не само да га не брани, већ га шта више „острашћено“ руши. И на овај свети и историјски дан поново ће се скупити пред Храмом Светог Саве многобројни српски родољуби, и поново под окриљем и у организацији ванстраначког и родољубивог покрета „Никад граница“. Организатори су упутили отворени позив свим грађанима и странкама, којима је Србија у срцу, да им се придруже.

ДОЛАЗИ ВРЕМЕ КАДА ЋЕ И „БЕЖАНОВА МАЈКА“ ДА ЗАКУКА

На жалост, као што смо и сами сведоци, на овај историјски датум, 209-то годишњицу Српске државности, скоро све „патриотске“ опозиционе партије ће или остати „код куће“, или ће кренути на неке своје „личне“ сретењске и пост-сретењске скупове, и на неке друге локације…

…Неки ће у Радовањски луг да се сретну са „престолонаследником“ који једва замуцкује на српском језику…

…Неки– којима су лидери ових дана постали предмет режимске полицијске репресије и који имају добре шансе да заглаве робијање због јавног спаљивања фашистичких застава окупаторских ентитета- стидљиво ће кренути у протестну шетњу…

…Други ће се појавити са дебелом временском дистанцом на степеницама Народне скупштине, са неопозиво оправданим протестима, који ће потом неопозиво пасти на глуве уши…

…Трећи– који су се докопали тапацираних клупа, у том истом здању, неће наравно нигде мрднути, све док њихове гузице имају привилегију да жуљају те исте клупе, и примају посланичке плате (финансиране насилном РТС претплатом или уцењивачким бриселским кредитима- њима је ионако свеједно, све док се „слива“…); Очајнички се плашећи да не угрозе своје „политичко-ситносопственичке“ привилегије, и послушно пратећи „дугорочну страначку политику“ преживљавања, па макар само једног, мандата!?

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ВАН-ИНСТИТУЦИОНАЛНУ БОРБУ- НЕКИ ТО ЗОВУ „УЛИЦА“

У овом свом обраћању српској родољубивој јавности- Скидам капу неустрашивим и родољубивим организаторима покрета „Никад граница“- И тражим од ових потоњих (горе побројаних као „неки, други и трећи“- верујем да ће се лако препознати, иако сам се трудио да их не именујем), да пажљиво прочитају (у наставку) „мото“ покрета „ Никад граница“:

——————————————————

„Сретењски сабор за слободу Србије,

За Косово и Метохију у Србији,

За Србију на Косову и Метохији !!!

За ослобођење државних институција,

За право да будемо своји на своме,

За част ратних ветерана и одбрану карактера рата !!!

За самостални привредни модел,

За очување сопственог културног модела и српског језика ,

За поштовање сваке странице наше славне историје !!!

За успостављање линије личног и националног достојанства,

За безбедност, опстанак и напредак сваке породице,

За одбрану права на мирни и сопствени развој !!!

За елиминацију постојећег, туђинског политичког система,

За успостављање суверене демократије,

За слободну отаџбину која ће све ово гарантовати !!!“

——————————————————————————–

… И ако нађу иједну ставку са којом се не слажу, онда слободно нека остану „код куће“ на Сретење 2013 године, јер тамо онда ни не припадају; Али, ако се у потпуности слажу са овим горе сроченим, онда нека дођу на „Сретање на Сретење“ на плато код Храма Светог Саве, 15 фебруара тачно у подне, и тим чином покажу да им је стало до Србије!

ПЕТОКОЛОНАШКА СТРУКТУРА МОРА ДА БУДЕ УКЛОЊЕНА

Натовска страховлада у Србији, која траје у континуитету од „петооктобарског државног удара“ 2000 па до данас, је у пракси доказала да у Србији не може доћи до истинских демократских промена, заустављања процеса издаје и разградње наше отаџбине, нормалним политичким процесима…

… Не може из простог разлога, јер је Србија окупирана земља у чији врх су уграђене петоколонашке државне, али и парадржавне институције. Те институције данас контролишу: поред репресивног режимског „медијско-полицијског“ апаратуса, практично и све друге кључне сегменте нашег друштва- укључујући, судство, школство, чак и СПЦ…

Једини начин да до тих промена дође, јесте комплетно уклањање те петоколонашке структуре. С обзиром да та „структура“ контролише све такозване демократске и правне инструменте државе Србије- онда је очигледно да до тог циља може доћи само кроз демократске ван-институционалне облике борбе!

Другим речима родољубивој „позицији и опозицији“ је преостала само „УЛИЦА“! Што пре то схвате, то боље. Прошло је време „салонске“ политике и протестних „шетњица“. Време је за удружени наступ свих патриотских фактора. Што масовнији буде њихов наступ, то су веће шансе да до промена дође ненасилним путем (масовним грађанским отпором, какви се данас одвијају широм света, и то углавном, много „безазленијим“ поводима?).

Моментум је створен, „родољубива машинерија“ је у покрету! Начин на који ће се доћи до „критичне масе“ је још непознат. Вероватно највише зависи од „ових горе побројаних“- ако схвате озбиљност историјског тренутка, и ставе се на чело свог народа- онда та промена може да буде веома скора и безболна…

… Ако подвију реп, и оставе на брисаном простору, ове неустрашиве младе родољубе из покрета „Никад граница“- до промене (читај ослобођења) ће опет доћи, вероватно радикализацијом опште-народног отпора, али да ће се то десити, то је већ видљиво и голим оком!

У том случају, бојим се, „ови горе побројани“ ће се наћи у пораженом (издајничком) табору, и консеквентно на историјском ђубришту…

… А можда ће тако и бити боље, можда ће се тако у земљи Србији коначно одвојити жито од кукоља!?

М. Новаковић

—————————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:

КУЦНУО ЈЕ ЧАС: Сретање на Сретење 15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк !

ЖеКиМ: Да ли на Сретење 2013. године смемо ћутати?

СНП НАШИ: ХРОНОЛОГИЈА ВЕЛИКОГ НАРОДНОГ ПРОТЕСТА “НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!”

Све више грађана Србије се идентификује са покретом “Никад граница”- У наставку реакције грађана на режимску репресију…

Све о Станији што сте желели, а нисте имали прилику да прочитате (видео – екслузивно)

Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границе

МЕДИЈСКА БЛОКАДА: Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића на радију Фокус

ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом Приштине

Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛА

Ем нас уцењују, ем нам се смеју у лице… Европски “експерти” изнели НОВЕ услове за добијање “датума”!

БОШКО ОБРАДОВИЋ: ЗАШТО НАМ ХИТНО ТРЕБА ПАТРИОТСКИ ПОЛИТИЧКИ БЛОК

Красић: Прекинути пут ка ЕУ, а власт извести пред суд

ПЛАШЕ СЕ ИСТИНЕ- РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ НИКОЛИ ЗАБРАЊЕНО ДА УЂЕ У СКУПШТИНУ!

Разлика између бивше и садашње власти само у брзини остваривања замисли САД и ЕУ

Двери: Тражимо оставку Ивице Дачића и целокупне Владе Србије

“НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА, али је ИПАК ОДРЖАНА у улици поред и у Врбасу где је помогла и мала Маријана!

Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!?

БАЦАЈУ БОМБЕ НА ДЕЦУ – А ДАЧИЋ БИ И ДАЉЕ “ДА ПРЕГОВАРА” !!!!

Никад Граница: Иницијатива Уставном суду за оцењивање уставности “резолуције о преговорима” (комплетан текст)

ПРОТЕСТ ЗА КОСМЕТ У ПРАГУ! Косово је ♥ Србије!

А. Павић: Срби са КиМ треба да пренесу протесте у Београд …

ИНТЕРВЈУ: Иван Ивановић,СНП НАШИ – “БЕЛОМ КЊИГОМ ЦРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА” срушићемо плаћеничке НВО и медије у Србији

Србија се понаша као наркоман који продаје све из куће да би добио “дозу” да преживи!

СРБСКИ ОБРАЗ: ДА БРАНИМО ОБРАЗ СВЕТОГ САВЕ!

Веома личи на издају, изгледа као издаја а зове се велеиздаја

Драган Симовић: НАШ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ УНУТРА, МЕД НАМА!

Никола Алексић – Полицијо! Војско! Ухапсите издајнике! (видео)

РЕЗОЛУЦИЈА – ДОКУМЕНТОВАНА ИЗДАЈА СРБСТВА! Народна Скупштина Србије из часа у час…

ПРОТЕСТ НИКАД ГРАНИЦА ИСПРЕД СКУПШТИНЕ – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

Писмо које је у име НИКАД ГРАНИЦА посланицима упутио Бранко Павловић – Усвајањем резолуције преузимате одговорност за издају Србије!

ХИТНО – Протест испред Скупштине! Доношењем Резолуције легализује се безакоње! Подигнимо глас против отимања Косова и Метохије!

Никад граница: Улица затвореног срца 4. јануaра у Београду

Акција родољубивих организација – “Никад граница” испред Владе Србије (видео)

БРАНКО ПАВЛОВИЋ: 10. децембра почиње стварање нове Србије!

НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Србија се умирити неће док граница не падне!

10. децембра – ВЕЛИКИ НАРОДНИ ПРОТЕСТ: НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

Непријатељ је у Београду!

6. август 2011. | Васељенска.тв

Пише: Миодраг Новаковић

Сун Цу Ву је једном рекао „Ако добро познајете непријатеља и самога себе, онда се не треба бојати исхода стотину битака“…

Уважени читаоче, наравно да НАТО и шиптари на Косову немају шансе против целог Српског народа и Српске државе- Али данас је на Косову голоруки Српски народ и нешто мало добровољаца из Српских земаља. Што можда и може да буде довољно да се за неко време одбране компактне српске енклаве- али без праве војне подршке државе Србије, таква опција нема шансе на дуготрајни опстанак. Сада је важно разумети да је фокус домаће и међународне јавности на Космету, и НАТО окупатори и њихове шиптарске слуге то добро знају, и знају да не смеју да понове погром из 2004 године.

Зато је сада веома важно истрајати у садашњем величанственом и поносном „гандијевском“ отпору који су наши Срби на Космету демонстрирали у последњих десетак дана. Нама „доле“ (за мене је Косово увек било „горе“) не требају усијане главе, не требају нам инциденти који могу да дају повод окупатору за агресију, и окрену светску јавност против нас.

Браћо моја, јунаци Лазареви тамо „доле“, слушајте само ваше локалне Вође… Они вас воде веома мудро. Знају да се данас на Космету решава и њихова судбина заједно са вашом. Нема боље потврде ових речи, од величанстваних слика са барикада, где сте сви заједно, са својом децом, свештеницима, лекарима, учитељима, студентима, градоначелницима… са осмехом на лицу, пркосно гледали у цеви окупаторских тенкова!

Једини који то не знају- да се данас на Космету не решава само судбина Лазаревог народа и њихових народних трибуна, већ судбина целог Српског народа и свих „српских“ Вођа- јесу управо они што су у ваше име потписали неке безвредне папире, у некој још безвреднијој окупаторској бази, уз окупаторску цев наслоњену на слепоочницу… Оно што Тадић и његови емисари не знају или не желе да знају, то је да се на Косову од памтивека решавала судбина васцелог Српства и васцелог српског „вођства“… И тако печатећи вашу судбину- закуцали су и ексер у властити ковчег!

Зато сада, и ви браћо из срца Србије будите мудри, помажите нашем народу на барикадама у величанственом гандијевском отпору, и не чините ништа да им отежате положај. Сву вашу ратоборност усмерите овде у Србији на смену овог издајничког режима. Једном, када наша Српска држава буде поново у српским рукама, моћи ћемо да помогнемо нашој косовској браћи и сестрама на прави и на „легалан“ начин.

За случај да окупатор одлучи да понови погром из марта 2004, ми имамо (преко наших патриотских покрета и странака) формиране и организоване спискове за најмање 2 дивизије добровољаца, територијално распоређене у „граничном“ појасу…

И ако затреба наши патриотски синови из редова Српске војске и жандармерије, часни официри и војници- који служе својој отаџбини а не издајничком вођи- неће издати своју земљу- већ ће издати прекаљеним добровољцима сво потребно наоружање! Нови мартовски погром не сме да се понови! И ако наш „про-српски председник има стомак да призна свако „фактичко стање“ на терену, нарочито оно остварено преко српских живота- Наш народ више нема!

Нашим патриотским покретима и партијама, ових дана прилази један велики број официра војске и жандармерије, који се сами стављају на располагање српском народу и својој отаџбини. Ових дана није било случајно упозорење Полицијског синдиката Србије „српском“ режиму да их не користи више против властитог народа…

Зато, браћо и сестре Срби, на косовским барикадама, сада „памет“ у главу- уједињени са својим вођама, издржите у јуначком „гандијевском“ отпору! Не делите се, и не наседајте гласинама. Режимски медији данас шире лажи више него икада, или бар не саопштавају пуну истину… „Вођа“ се спрема да на велика звона прогласи велики успех непостојеће српске дипломатије, и још једном обзнани народу визију евроунијске фатаморгане… И потом вашим тамничарима преда кључеве капије Лазаревог Царства!

Овај пут то му неће поћи за руком…

29 јануар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

„Економист“: Независно „Косово“ је за Дачића реалност- А Тачи му је „најбољи пријатељ“…

Када „ми“ алтернативни медији пишемо о издаји националних интереса и другим негагативним појавама које се дешавају у врху ове наше „по(евро)унијаћене“ и територијално (и у сваком другом погледу) осакаћене државе, и не очекујемо да ће наши ставови (без обзира колико добро утемељени и документовани) бити прихваћени од свих наших читалаца. Нарочито не од оних, увек критички расположених, и нарочито не од оних који нас читају „по службеном задатку“…

…Али када то исто раде, додуше пажљивијом и „увијенијом“ терминологијом, многи водећи западни и светски медији, онда би многи наши „неверни Томе“ морали да се куцну прстом у чело, и запитају „куда то плови овај брод“.

Ја по том питању одавно немам дилеме, наш „Тит(оистички)аник“ је одавно на колизионом курсу, и само је питање времена када ћемо погодити дно „свих дна“- ако то до сада већ и нисмо!?

—————————————————–

Угледни британски магазин „Економист“, у свом недавном чланку, није могао да прикрије сарказам и „усхићење“, описујући сервилност, подаништво и распродају националних интереса од стране водећих људи Српског режима…

Кажу да нико на Западу ни у сну није очекивао такав „ниво сарадње“ који су добили од стране новог „напредњачко-социјалистичког“ Српског режима. „Економист“ (ин)директно сугерише да су наши режимлије очигледно преварили властито бирачко тело, премашили чак и ишчекивања прозападних либерала, и дубоко разочарали братску Русију.

Описујући председника Србије Томислава Николића као „човека који пали свећу у јеврејској Синагоги“, националисту само на речима, али не и на делима- наглашавају да је у много чему премашио и свог претходника Бориса Тадића. Они овде наравно мисле на његов без-компромисни „евроатлантски пут“…

——————————————————————-

Дачића описују као бившег Милошевићевог потпарола који је напустио све „Слобине принципе“, и напрасно постао веома погодан за „сарадњу“ са евро-атлатнским структурама– по принципу „вежи коња где ти газда каже“. Посебно је саркастичан коментар „Економиста“ који наводи да је Дачић постао „најбољи пријатељ са најомраженијом личношћу у Србији“– ратним злочинцем Хашимом Тачијем!

„Економист“ наглашава властиту тврдњу да су се „српски лидери декларативно зарекли да никада неће признати Косово“, и потом наводи примере како ти исти „српски лидери“ одмах сами себи скачу у стомак у пракси- успостављањем „границе између Србије и Србије“- И наглашавају да су такозвани „технички преговори“ између сепаратистичког Косова и Србије, сада дигнути на виши политички ниво. Следећа фаза би онда требала да буде: „међудржавна“?

Посебну посластицу им причињава цитирање речи Дачића, где он „признаје“- да је „Косово изгубљено“, а српске држављане са КиМ отворено назива „националном мањином“ (у властитој држави?).

Сарказам „Економиста“ се наставља цитирањем речи Дачића да је „његова влада са националистичким педигреом и да је ОН кад је био на власти 1999 за то исто Косово ратовао са НАТО-ом“… сугеришући да управо зато, ОН једини има право да тим истим Косовом сада „тргује“ (како му се ћефне?)!

————————————————————————-

„Економист“ није поштедео ни Вучића, истичући да му је као министру одбране један од првих приоритета био да посети Америчке оружане снаге (Националну гарду Охаја), наглашавајући како оружане снаге САД „обучавају и помажу“ српску војску (коју су претходно избомбардовали и свели на ниво „ловачког друштва“ из Јагодине, примедба аутора).

Поново отворени сарказам у делу чланка где наглашавају да је ЕУ одложила отварање формалних проговора о чланству са Србијом- овде наводе речи председнице одбора НС за евроинтеграције Милице Делевић, која чак и поред таквог „одлагања“ описије ситуацију као „обећавајућу“!?

——————————————————

У последњем пасусу „Економист“ предвиђа мрачан сценарио за Србију- односно повратак на власт „староиздајничког“ режима Тадића (овај пут под руководством Ђиласа) у коалицији са „новоиздајничким“ режимом Дачића.

———————————————————–

У.Н.П.О.: Одређен „амбасадор“ Косова у Србији- Дачић дао сагласност…

„УНПО“ је организација која представља 42 сепаратистичка ентитета у Свету, иза које стоје озбиљни западни ресурси, и која има званичну презентацију у УН. Тако да њихови ставови, попут овог саопштења на њиховом званичном сајту- везано за успостављање „дипломатских“ односа између Косова и Србије- очигледно имају своју „политичку тежину“.

У сваком случају, овакав и слични текстови у светским медијима, показују да је прича о отварању канцеларија наводних „официра за везу“ (а не „амбасада“) између Београда и Приштине, једино прича за домаћу (српску) конзумацију, и да она нигде изван Србије не „држи воду“. Наравно у такву причу, и овде у Србији верују само наивни, необавештени, и свакако „злонамерни“…

Овај лист цитира „реторику“ Српског режима, описујући како се Дачић формално противи успостављању „дипломатских односа“ и отварању „канцеларије Приштине“ у Београду, али зато беспоговорно прихвата албанског „официра за везу“ из Приштине, који ће у Београду деловати из „дипломатског офиса“ ЕУ (и “vice versa” за „српског амбасадора“ у Приштини)!?

Овде се очигледно ради о „политичкој козметици“ да би се од јавности прикрила чињеница, да ће та „лица“ имати свакако дипломатски статус (имунитет), који ће на њих бити делегиран преко „ЕУ офиса“ у Београду и Приштини. Возиће дипломатска возила ЕУ, и уживаће практично међународни дипломатски имунитет.

Што у пракси значи да ће будући „албански амбасадор Косова“ Лулжим Пећи (вероватно само још један од бивших УЧК терориста) моћи да ради у Србији шта хоће, а да нико неће смети да га пипне!?

————————————————————————–

Вашингтонски „Нац. Интерест“: За ЕУ и САД, Србија је „црна овца“, и без експлицитног признања Косова као „државе“ за њу нема будућности…

У свом чланку од 22 јануара(„Национални Интерес“), Тед Гален Карпентер, у уводнику наглашава да је безпоговорна спремност новог Српског режима да прави уступке по питању Косова, изненадила многе на Западу (очекивали су ваљда од нас мало више националног достојанства и бар неку дозу патриотизма?).

Карпентер одмах потом подвлачи- да „бучну реторику“ Београда, да „никада неће признати Косово“ демантују потези српског режима у пракси. Као један од таквих контрадикторних потеза Срспског режима он наводи упорно инсистирање Београда на аутономији српског севера КиМ- што је по њему „имплицитно признавање“ Косова као државе од стране Србије. Што по аутору ових редова и јесте логично резоновање- зашто би Србија тражила аутономију за део властите територије, осим ако већ не признаје постојећи „сепаратистичку ентитет“ на тој истој територији?

…У прилог овом свом ставу, Карпентер наводи (јавно документовану) спремност Ивице Дачића да Србија „под одређеним условима“ дозволи Косову чланство у УН (наравно као „држави“). Превртљиви Дачић је ту своју изјаву накнадно (опет, за домаћу „конзумацију“) повукао.

Ипак да та изјава није била случајна „брљотина“ превртљивог српског премијера, и да се иза ње крије (за сада скривена) стварна „еуро-београдска“ агенда , сазнали смо пре 4 дана из домаће штампе током посете немачког амбасадора Хајнца Вилхелма (у друштву Ивице Дачића) Вршцу- када је на питање о „столици у УН“ за Приштину, Дачић поново потврдио, у присуству немачког амбасадора (и под надзором?) да је та опција и даље отворена у оквиру неке „свеобухватне солуције“.

Мислим да свему овоме никакав даљи коментар није потребан.

Овај лист такође извештава „(саркастично) о напорима садашњег Српског режима да тргује севером Косова, оцењујући то као потпуно нереалистично. Карпентер наводи да су САД и Немачка заузеле чврсти заједнички став да по том питању неће бити никаквих уступака Србији (али да се зато од Србије очекује даљи „уступци“?). Он овде цитира речи Хилари Клинтон: „То питање је ван сваке дискусије. Границе самосталног и независног Косова су јасне и утврђене за сва времена“.

Поред Хилари Клинтон, и немачка канцеларка Ангела Меркел је нагласила свој став по питању Косова, наглашавајући да је једини пут Србије у ЕУ, претходна „нормализација односа са Косовом“. Потом је појаснила шта мисли под „нормализацијом“- по њој то значи да Србија мора да међународно призна „независно Косово у постојећим границама“, без икаквих даљих покушаја да отвара питање тих „граница“!?

Овај угледни вашингтонски недељник наглашава да је такво додатно условљавање (читај уцењивање) Србије „екстра-легално“ и у контрасту са самим ЕУ стандардима. Они наводе пример Кипра- коме никад није постављен као услов (за чланство у ЕУ), признање сепаратистичке „Турске републике“ на северу Кипра.

Очигледно кад је у питању Србија, ЕУ и САД примењују двоструке стандарде…

————————————————————–

Посебно је забрињавајући и „понижавајући“ (за нас као нацију) начин на који многи западни медији описују овакво ирационално политичко понашање Српског режима. Рецимо, у овом тексту угледни новинар Карпентер описује покушаје Србије да уђе у ЕУ као: „…толико очајничке, да су српски лидери већ спремни да усвоје политику безпоговорне предаје по питању Косова.“

По Карпентеру то може за српски режим да буде веома „лоша и опасна рачуница“, јер такви ставови (српска дипломатски „компромиси“) се и на западу оцењују као супротстављање већинској вољи српске јавности, и самом режиму може да се врати попут бумеранга.

Он правилно уочава да је у Србији све јача „национална фракција“ која по питању Косова неће дозволити никакве компромисе нити територијалну поделу. Карпентер наглашава да је Косово за Србе историјска и верска „колевка“, односно како он то описује „српски еквивалент Јерусалему“…

————————————————————————-

Прогноза овог угледног аутора јесте да ће оваква „перверзна потреба“ САД и ЕУ за наставком уцењивања и условљавања Дачића и осталих про-западних српских политичара- евенутално довести до развоја националног „екстремизма“ у Србији, који ће за нужно изнедрити неки нови и изразитно анти-западни режим (том контексту спомиње ДСС, за који каже да је већ јавно захтевао Дачићеву оставку)…

Карпентер упозорава да оваквим нефлексибилним ставом и сталним уцењивањем Србије, Запад практично уништава сваку могућност за „разумно решење“ питања Косова.

Он је посебно критичан према политици Вашингтона по овом питању. По Карпентеру америчка влада не би смела да подржава сваки потез „Косова“ без икакве резерве, али за њега је такође проблематично било какво америчко мешање у проблем Косова, пошто по Карпентеру САД би требало да препусте Балкан европљанима; А, ако се већ „мешају“ онда не би требало да вуку потезе који су срачунати да спрече свако решење које би било у „обостраном интересу“!?

———————————————————————-

Ројтерс: Јавни дефетизам премијера Дачића…

Ројтерс у свом билтену од 23 јануара наглашава Дачићеву изјаву током заседања владе- „да Србија више нема суверенитет над Косовом, и да мора да се фокусира на обезбеђивању аутономије за Србе на северу КиМ“.

Наравно да је овакав дефетистички став (поред тога што је противан Уставу Србије, који би први морао да спроводи и брани управо Српски премијер, који га, како овде видимо, немилице гази)- очигледно „нелегалан“ и политички неутемељен, и као такав оставља простор нашим непријатељима да га тумаче као званично признавање „независности Косова“.

———————————————————–

У претходним пасусима сам цитирао ставове америчке и немачке владе (које воде не само главну реч на Косову, већ је воде и у Београду) – да неће дозволити никакву аутономију у оквиру Косова, и да Србија не треба да се нада уласку у ЕУ, све док експлицитно и безусловно не призна Косово као „самосталну државу“.

Узимајући у обзир такву „политичку реалност“, онда је очигледно да Дачићева (али и осталих режимских челника) промоција аутономије на северу и њихова на моменте запаљива „национална реторика“ има пре свега улогу политичког седатива за ионако већ прилично „умртвљену“ српску јавност.

Ројтерс: „Србија држи отвореном опцију чланства Косова у УН“- Такође, у једном од својих прошлонедељних чланака, Ројтерс је нагласио спремност Србије на компромис са ЕУ, чак и по штету својих националних интереса (“…contradicting a historic claim over its former province as it tries to remove the biggest obstacle to joining the European Union.”)– у том контексту наводе речи Дачића: „Ми смо спремни да се сложимо са свиме…“

————————————————

ЗАКЉУЧАК

У овој краткој анализи сам се послужио изводима из неколико ауторитативних (углавном) западних медија. Перцепција и тумачења политичких дешавања у Србији од стране тих медија имају своју тежину и по мени јесу одраз стварне политике Запада према Србији.

Ови документи нам показују и доказују да су скоро сви потези Српског режима од недавног доласка на власт, па до сада, пре свега усклађени са националним интересима других, а не нације коју они наводно представљајају!?

Оно што је посебно поражавајуће, јесте чињеница да су чак и сами западни едитори запрепашћени количином сервилности и беспоговорне послушности српских политичара (на власти) према Западу.

Из њихових текстова избија очигледан сарказам, али и неверица- да једна држава може тако олако да погази своје националне, историјске и легалне интересе, у „очајничкој жељи“ за неком „утопијском ЕУ кандидатуром“!?

На крају, опет једно вечито питање за све нас: Има ли Срба у Србији!?

У власти их очигледно нема…

Миодраг Новаковић

———————————————————————————–

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://news.yahoo.com/serbia-holds-chance-u-n-seat-kosovo-160946109.html

http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2013&mm=01&dd=25&nav_id=84345

http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123?pageNumber=2&virtualBrandChannel=0

http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123

http://nationalinterest.org/commentary/serbias-olive-branch-7993

http://www.unpo.org/article/15422

http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/01/29/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bd%d0%be%d0%bc%d0%b8%d1%81%d1%82-%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%be-%d0%bd%d0%b0-%d0%b7%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d1%83-%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%be%d1%87%d0%b5%d0%ba%d0%b8%d0%b2/

Наше мисли обликују свет у којему обитавамо.

Наше мисли удружене са маштом и сновима прерастају у стваралачке мисли, које допиру, без икаквих препрека, и до најудаљенијих звезданих јата.

Стваралачке мисли, уистини, стварају, не само нашу судбину и усудбу, већ и све наше будуће светове.

Стваралачке мисли узрастају у стваралачка јасновиђења, која бивају потом усаображена са Великим Духом Стварања.

Песници, уметници и ини ствараоци, преко стварања и кроз стваралаштво, успостављају везу са Вишим Божанским Бићима од којих примају поруке и објаве, а често и посве уобличена и завршена уметничка дела, која доцније преносе и предају људима у својему окружењу, и, наравно, на посредан начин, и свеколиком људском роду.

Ви сте, свакако, запазили да ја пуно пишем, пуно стварам, из дана у дан, из часа у час, без предаха, скоро, у надахнућу, у узлетању, у божанском заносу.

Све то чиним стога, што је то мој Задатак.

Дар илити таленат није ништа друго до ли Задатак који је Песнику дан и поверен од Створитеља, од Духа Стварања.

Просто речено, то је мој Домаћи Задатак од Виших Духовних Светова, Задатак који ја морам ваљано и одговорно да урадим, да бих могао да добијем прелазну оцену, опет од од Тих Истих Виших Духовних Светова.

Између осталог, све оно што сам примио Одозго, морам да предам ближњима, саплеменицима, роду својему, па и инима.

Дакле, између осталог, пишем и стога, да бих био од некакве користи Србству и Србији, да бих, макар песничком речју, песничким словом, олакшао муке и патње рода својега.

Јер ја нисам од оних назови уметника и назови песника, који су равнодушни према невољама и патњама својега народа и који се, штавише, још и ругају својему народу.

Ја свој народ, србски народ, доживљавам као род свој, као породицу своју, као душу своју.

Мене боли свака рана рода и народа мојега, како то Песник каже; мене боли све оно што мој род и мој народ боли.

Да будем искрен, ја и сиромаштво делим са својим родом и својим народом; сиромаштво које ме прати на свим путима мојим.

А није лако, то и сами знате, носити бреме и печат сиромаштва.

То је, некад, теже и од болести.

Али, и сиромаштво је мој избор.

Мени су негда давно, пре двадесет и више година, владари из сеновитог света, предлагали да продам своје перо за силна блага овога света, али да пишем против својега рода и својега народа.

Одбивши тај предлог, ја сам у трену изабрао сиромаштво и прогоне.

Не кајем се, и не жалим се због тога.

Јер знам, да је и то, тада, био мој Затадак.

Мој Задатак, да служим роду и народу, а не онима који су противу мојега рода и мојега народа.

Приметио сам, да на моје писаније има добронамерних и злонамерних коментара; има коментара који подижу и коментара који срозавају стваралачки дух; има коментатора добре воље и коментатора пакосника и ругалица; има коментатора који љубе Србство и коментатора који се ругају свему србском.

Сваки од тих коментара, Песник прима и срцем и душом и свим бићем својим; и зато ме често заболи душа, кад доживим да се мојим песмама, које су испеване у Славу Србства, ругају управо они који имају и србска имена и србске корене.

Заболи ме душа, али ме то не обесхрабрује.

Ваља све то песнички издржати, и наставити путовање на Путу Светлости.

Куку Томо, да није холестерол Томо?

 

Деда Милојко

15.12.2012. – Восток

Е мој синовац, понука ме на ово писаније једна вест коју прочитах ономад на ови „електронизовани медији“. Наслов каже „Трују нас на милион начина!“

Кад прочитах уплаши се, живи стра ме изеде, али јопет кад боље размислих, и није то све баш тако црно. Јес вала да нас трују и кроз воду и рану, запрашују из ваздух ко комарци, каче оне „радиоактивне антене“ где им се ћефне- и ондак се ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- копрцамо ко замашћени шаран товљеник на суво…

Јесам ја прост деда, сељак, неки ме зову и геџа, џуџа, биџа… и како још не- али сам и поприлично писмен, писменији од многи ови што данас седу у ону полупразну скупштину, и по цео дан блеју ко телићи у оног мог колегу пензионера, који више води рачуна за своју бешику, него за своје скупштинско стадо. Више ти вреде они моји предратни 8 разреда у „мушку гимназију“, него сви њиови МРсови, ДРсови, БАсисови, и са шта се све већ нису закитили (на разни сумњиви начини).

Кажем ти ја синовац, да се не бринеш млого за сву ту лапрданију, јер има више година, а можда и деценијски размак, како сам ја прочитао једну вест, из папирне новине, која ме уистину (ус)покојила…

Западни научењаци су радили разни тестови са кунићи, такође и са неки „кунта кинте заморчићи“, и дошли до закључак, да би за данашњи модерни човеци највећа опасност била здрава рана и здрава околина (сви природни састојци укључени).

Кажу они, кад би данашњи човек почео да једе здраву рану ко наши преци пре век, два… и кад би почео да удише онај стари добри несмогиран и незапрашен ваздух (с ови „кеморепови“)- тај човек би ондак црко одмак ко бубашваба, или у најгорем случају би био зомбиран и почео да рикњава на „одложено плаћање“…

Кажу ти научењаци, да је наша човечанска врста толико хемијски евулирала и мутирала, да би за нас све што је некад било здраво, сад постало млого нездраво!?

Збунило то и мене синовац, али кад мало боље размислих, сватих да јесте тако. Ево, сећам се тамо 70их, кад се у нашу Бачину врнуо да живи онај наш баксузни „Жика гестарбајтер“ након 25 година црнчење у Енглишку, и почео да се здраво рани, и још здравије да пије… није саставио ни два месеца, и јадан испусти душу ко онај шаран товљеник на суво.

Доктори у Варварин казали „убила га здрава рана и здрави цуг“. Мада неки зли сеоски језици рекоше да су томе допринеле и неке наше сеоске мираџике што су га стално гањале за његов…. девизни буђелар, да не спомињем имена сад овде, ће ме утепају ови моји сељаци.

И јес вала синовац, све ти је то тако. Признали ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- то или не, управо и јесте тако. Мутирали смо ми синовац, не само физикално, него и ментално, и у сваки други поглед. Ал не на боље, него на горе…

Ал оно што мене брине синовац јесте ова ментализована мутација која је звекнула у главу већину наших србенда, па тумарају између ови мобилни, харпонизовани и други „Динкићеви репетитори“ ко муве без главе. То ме млого брине.

Јербо, они се данас стиду и свог имена, и неће, или не умеју више да пишу ни нашу азбучну ћирилицу, карикирају наш Србски језик с неке туђинске речи, цркву заобилазе „ко киша око Крагујевац“- једино што се добро накркају и изнапијају за славу, и ондак запевају хануку- ко онај наш црни прецедник „Црни Тома“.

То мене боли синовац, та наша ментализована мутација, много више него ова бијолошка. Мора да се сад наши упокојени отац Милутин „солунац“ и деда Прокопије (што у први балкански „закла оног туту бугарина“), преврћу у гроб, кад „одозго виде“ на шта смо то спали, ми данашњи Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци.

Мора да им је млого тешко, и да нас се стиде до небо небеско. Ево и мене док исписујем ово мучно писаније, изеде жив срам…

Да ми је ономад неко реко, да ће вако да истребе Србску ћирилицу у Србским варошима и којекуде другде, и то наши домаћи душмани; Да ће вако да нам унаказе народни језик и замене га са неки нови јевропејски изпедерисани језик; Да ће нас- часне и славне ослободиоце Балкана у оба светска рата да проглашавају за ратне злочинце, и да ће ове фукаре на власти нашим крвопијама и ратним злочинцима да развлаче црвене тепихе; Да ће ова фукара на власти да тргује Светом Лазаревом земљом за неки пишљиви датум, још смрдљивије (и попишљивије) кандидатуре, за тамо неки „Јевропејски четврти рајх“- Ја би му синовац тад реко да је луд…

Али синовче мој, данас ја твој чича Милојко, више не знам који је овде луд, а који је збуњен. Не знам више ни који је Србин, а који је (Ср)БинЛаден, а Богами кад одем у онај уврнути Београд, не знам више ни шта је мушко, ни шта је женско…

Све се то изокренуло, извитоперило, измутирало, мој синовац, више ме стра да изађем из куће, јер незнам какви ме мутанти и зомбирани Срби чекају иза ћошка …

Унаказише нам нацију синовац, не дају нам да будемо Срби… Ако нас и они не деле, ондак се делимо сами… Ето,ономад неки нови „србијанчићи“ би да нам укину нацију СРБску и да нас преправе у неке „србијанце“, а ондак овај кусур од земље да нам преименују вероватно у „Србијадију“.

Може бити кад прочитају ово моје писаније и да дођу и на идеју да нас прогласе за „србмуте“, а овај кусур од наше отаџбине да прозову „србмутијом“… Знам да лупетам синовац, али не би ме чудило да се и то чудо деси. Ако се не опасуљимо на време!?

У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се таки представљају, обећавају нам мед и млеко, деле лаж капом и шаком(ништа их не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост многи наши „зомбирани срби“ наседају на ту њиову паралажу…

Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је да опалимо шаком у овај наш домаћински астал (док га још има) да се затресе цела Србија…

Није доцкан синовац, није доцкан, има још нас Срба- као што то показасмо и целој Србији и целом свету у овај прошли понедеоник на онај величанствени народни скуп „Никад граница“.

Добро смо затресли онај климави „београдски астал“, а тек ће га затресемо- и са њега „отресемо“ сав онај антисрбски и паразитски окот и накот, што из ове наше мученице Србије испија последње капи крви у име њиове крвожедне „евроатлантске пијавице“…

Отресимо ту пијавицу са наше коже синовац, и згазимо је, тако да од ње остане само једна тамна мрља, и ондак јуначки закорачимо у Слободу. Јербо живот без слободе и није живот, синовче мој…

СРБИ ЛИ СМО БРАЋО- ИЛ СМО „СРБМУТИ“!?

Миодраг Новаковић,

Извор: СРБски ФБРепортер

12.12.12, СРБски ФБРепортер

„Деда Милојко“

Е мој синовац, понука ме на ово писаније једна вест коју прочитах ономад на ови „електронизовани медији“. Наслов каже „Трују нас на милион начина!“

Кад прочитах уплаши се, живи стра ме изеде, али јопет кад боље размислих, и није то све баш тако црно. Јес вала да нас трују и кроз воду и рану, запрашују из ваздух ко комарци, каче оне „радиоактивне антене“ где им се ћефне- и ондак се ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- копрцамо ко замашћени шаран товљеник на суво…

Јесам ја прост деда, сељак, неки ме зову и геџа, џуџа, биџа… и како још не- али сам и поприлично писмен, писменији од многи ови што данас седу у ону полупразну скупштину, и по цео дан блеју ко телићи у оног мог колегу пензионера, који више води рачуна за своју бешику, него за своје скупштинско стадо. Више ти вреде они моји предратни 8 разреда у „мушку гимназију“, него сви њиови МРсови, ДРсови, БАсисови, и са шта се све већ нису закитили (на разни сумњиви начини).

Шта ћеш бољи пример од овог нашег црног прецедника „Црног Томе“, он је јадан морао да купи цео факултет, да би мого сам себи да иштанца диплому. И вала јесте иштанцао диплому, коју сад може да окачи на онај свој ракијски казан у његову Бајчетину…

Кажем ти ја синовац, да се не бринеш млого за сву ту лапрданију, јер има више година, а можда и деценијски размак, како сам ја прочитао једну вест, из папирне новине, која ме уистину (ус)покојила…

Западни научењаци су радили разни тестови са кунићи, такође и са неки „кунта кинте заморчићи“, и дошли до закључак, да би за данашњи модерни човеци највећа опасност била здрава рана и здрава околина (сви природни састојци укључени).

Кажу они, кад би данашњи човек почео да једе здраву рану ко наши преци пре век, два… и кад би почео да удише онај стари добри несмогиран и незапрашен ваздух (с ови „кеморепови“)- тај човек би ондак црко одмак ко бубашваба, или у најгорем случају би био зомбиран и почео да рикњава на „одложено плаћање“…

Кажу ти научењаци, да је наша човечанска врста толико хемијски евулирала и мутирала, да би за нас све што је некад било здраво, сад постало млого нездраво!?

Збунило то и мене синовац, али кад мало боље размислих, сватих да јесте тако. Ево, сећам се тамо 70их, кад се у нашу Бачину врнуо да живи онај наш баксузни „Жика гестарбајтер“ након 25 година црнчење у Енглишку, и почео да се здраво рани, и још здравије да пије… није саставио ни два месеца, и јадан испусти душу ко онај шаран товљеник на суво.

Доктори у Варварин казали „убила га здрава рана и здрави цуг“. Мада неки зли сеоски језици рекоше да су томе допринеле и неке наше сеоске мираџике што су га стално гањале за његов…. девизни буђелар, да не спомињем имена сад овде, ће ме утепају ови моји сељаци.

И јес вала синовац, све ти је то тако. Признали ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- то или не, управо и јесте тако. Мутирали смо ми синовац, не само физикално, него и ментално, и у сваки други поглед. Ал не на боље, него на горе…

Ал оно што мене брине синовац јесте ова ментализована мутација која је звекнула у главу већину наших србенда, па тумарају између ови мобилни, харпонизовани и други „Динкићеви репетитори“ ко муве без главе. То ме млого брине.

Јербо, они се данас стиду и свог имена, и неће, или не умеју више да пишу ни нашу азбучну ћирилицу, карикирају наш Србски језик с неке туђинске речи, цркву заобилазе „ко киша око Крагујевац“- једино што се добро накркају и изнапијају за славу, и ондак запевају хануку- ко онај наш црни прецедник „Црни Тома“.

То мене боли синовац, та наша ментализована мутација, много више него ова бијолошка. Мора да се сад наши упокојени отац Милутин „солунац“ и деда Прокопије (што у први балкански „закла оног туту бугарина“), преврћу у гроб, кад „одозго виде“ на шта смо то спали, ми данашњи Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци.

Мора да им је млого тешко, и да нас се стиде до небо небеско. Ево и мене док исписујем ово мучно писаније, изеде жив срам…

Да ми је ономад неко реко, да ће вако да истребе Србску ћирилицу у Србским варошима и којекуде другде, и то наши домаћи душмани; Да ће вако да нам унаказе народни језик и замене га са неки нови јевропејски изпедерисани језик; Да ће нас- часне и славне ослободиоце Балкана у оба светска рата да проглашавају за ратне злочинце, и да ће ове фукаре на власти нашим крвопијама и ратним злочинцима да развлаче црвене тепихе; Да ће ова фукара на власти да тргује Светом Лазаревом земљом за неки пишљиви датум, још смрдљивије (и попишљивије) кандидатуре, за тамо неки „Јевропејски четврти рајх“- Ја би му синовац тад реко да је луд…

Али синовче мој, данас ја твој чича Милојко, више не знам који је овде луд, а који је збуњен. Не знам више ни који је Србин, а који је (Ср)БинЛаден, а Богами кад одем у онај уврнути Београд, не знам више ни шта је мушко, ни шта је женско…

Све се то изокренуло, извитоперило, измутирало, мој синовац, више ме стра да изађем из куће, јер незнам какви ме мутанти и зомбирани Срби чекају иза ћошка …

Унаказише нам нацију синовац, не дају нам да будемо Срби… Ако нас и они не деле, ондак се делимо сами… Ето,ономад неки нови „србијанчићи“ би да нам укину нацију СРБску и да нас преправе у неке „србијанце“, а ондак овај кусур од земље да нам преименују вероватно у „Србијадију“.

Може бити кад прочитају ово моје писаније и да дођу и на идеју да нас прогласе за „србмуте“, а овај кусур од наше отаџбине да прозову „србмутијом“… Знам да лупетам синовац, али не би ме чудило да се и то чудо деси. Ако се не опасуљимо на време!?

У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се таки представљају, обећавају нам мед и млеко, деле лаж капом и шаком(ништа их не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост многи наши „зомбирани срби“ наседају на ту њиову паралажу…

Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је да опалимо шаком у овај наш домаћински астал (док га још има) да се затресе цела Србија…

Није доцкан синовац, није доцкан, има још нас Срба- као што то показасмо и целој Србији и целом свету у овај прошли понедеоник на онај величанствени народни скуп „Никад граница“.

Добро смо затресли онај климави „београдски астал“, а тек ће га затресемо- и са њега „отресемо“ сав онај антисрбски и паразитски окот и накот, што из ове наше мученице Србије испија последње капи крви у име њиове крвожедне „евроатлантске пијавице“…

Отресимо ту пијавицу са наше коже синовац, и згазимо је, тако да од ње остане само једна тамна мрља, и ондак јуначки закорачимо у Слободу. Јербо живот без слободе и није живот, синовче мој…

СРБИ ЛИ СМО БРАЋО- ИЛ СМО „СРБМУТИ“!?

Написао: Миодраг Новаковић

27. новембар 2012., СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

У Србији се данас тешко живи, не само економски већ и у сваком другом погледу. Наравно ово се не односи на „мишковићевце“, „ђиласовце“, „динкићевце“, и многе друге политичко-тајкунске мешетаре који су свој „патриотизам“ и елитизам добро наплатили туђим знојем и крвљу…

У Србији се данас пре свега тешко живи- „Србски“. Вероватно да у свету не постоји нација чијим именом се назива и држава, а која (или бар они који је представљају у њено име) тако бездушно гази по свом националном достојанству, националним симболима, која се тако бездушно стиди свог језика, писма, културе, вере. У Србији се данас немилосрдно гази по свему што асоцира на назив наше отаџбине.

Можемо да разумемо кад то раде непријатељске етничке мањине, или стране „нво“ агентуре – али када то раде наши легитимни државни органи, јавне и националне институције, па чак и део високог свештенства – ту онда нема оправдања. Ту онда пре свега, има неке позадине, по мени веома мрачне позадине!?

Ради се о томе, да у сред Србије (наравно и у окружењу) све више одјекују ратни бубњеви- али не Србски, већ они етничких мањина, које из дана у дан постају све више милитантне. Парадоксално, под диригентском палицом садашњег импотентног државног врха Србије, и претходно под диригентском палицом издајничког (кумовског) двојца Тадић-Шутановац, Срби се интензивно пацифизују. Пре свега војно, али и (оно што је можда и опасније) ментално…

Ако нам парадирање фашистичких мађарских фаланги на северу Србије, стављање на јеловник новопазарских муслимана- Србских „срца, бубрега и плућа“; Да би потом тај „бошњачки“ мени био заокружен у Бујановцу још једним додатним шамаром Србској нацији, и скрнављењем свих Србских жртава које су месецима, ако не и годинама касапљене у албанским гудурама у последњем рату- постављањем макете злогласне Жуте Куће, на централном тргу ове Србске општине; Није знак за узбуну, не импотентне и готово непостојеће Србске државе, већ целе наше Србске нације, онда уистину не знам шта још треба да се деси, да би у држави Србији и слепи прогледали!?

Претходни издајнички режим је све урадио у својој моћи да нашу државу разоружа, прода Косово, а нацију отупи и „убије у појам“ у сваком погледу- док садашњи „полу-издајнички“ режим све чини у својој моћи да то стање зацементира. А као што рекох живимо у веома милитантом окружењу. Наши суседи се под окриљем НАТО-а убрзано наоружавају, и отворено или полуотворено постављају питање граница са Србијом…

Истовремено- онај „лукави латин“ Јосиповић, Тадићев кућни пријатељ, који се до сада (полу)успешно представљао као Србски пријатељ, сада отворено најављује високу државничку функцију за плаћеног убицу Анту Готовину, бившег каплара Легије странаца, који је једино у неофашистичкој „банана“ Хрватској, могао постати генерал, на основу заслуга успешно спроведеног геноцида над крајишким Србима.

Да не спомињемо ескалацију провокација на југу Србије од стране милитантних шиптара- овде се поставља питања да ли тамо уопште има шиптара који нису милитантни!? У сред Србије дижу споменике, отварају музеје и јавно величају ратне злочинце и терористе из редова ОВК и АНА- док се онај „симпатични буцко“ који је у време предизборне кампање „голим грудима јуришао на бајонете“, а сада у себи обједињује половину функција Србске владе- завукао у мишју рупу…

У ствари грешим душу, није се завукао у мишју рупу (сувише је гломазан да би тамо могао да стане), већ је јуначки послао жандармеријске трупе- али не да спрече нападе на уставни поредак и уклоне симболе тероризма и сепаратизма у Прешевској котлини- већ да тамо, мало јужније, ударе темеље илегалној шиптарској држави на територији легалне Србске државе (у чији Устав су се он и његови жандарми заклели?). Ено их тамо, под окриљем ноћи, раме у раме са НАТО окупаторима и бившим терористима из ОВК ударају камен темељац властитој издаји! Исписују границу између себе и свог народа…

Ако неко мисли да су моје речи преоштре- нека само замисли шта би било када би неко ставио калашњикове и каме у руке Суботичке 64 жупаније, Новопазарских бошњачких навијача, или Прешевских шиптарских сепаратиста?

Овде се више не ради о томе да ли ће им неко „ставити оружје у руке“- недавни случајеви вехабијског тероризма у Рашкој и шиптарских терористичких оружаних напада на пунктове Србске полиције, јасно доказују да се они већ добро наоружани (али се и даље убрзано наоружавају)…

Више се не поставља ни питање ДА ЛИ ће бити неког новог „балканског рата“- већ се једино поставља питање КАДА? Једино наивни и необавештени (ови последњи су они који слепо верују режимским медијима) верују да живе у безбедном окружењу, које им гарантује „међународна заједница“- она иста која нас је 1999. бомбардовала „за наше добро“!?

Бојим се да је реалност много суровија и да се Србском народу спремају нове кланице на овим просторима. Разоружавање Срба и наоружавање свих осталих на то неумитно упућује. Тако је било и безброј пута у нашој историји. Прво су нас разоружавали, често уз помоћ домаћих издајника, а потом у непрекидним колонама одводили на стратишта. Тако је записано у нашој крвавој историји, и то знају сви они који су учили нашу историју- једино се бојим да су нове генерације училе неку нову и искривљену историју!?

Кажу да је историја „учитељица живота“- питање је да ли смо од те „учитељице“ нешто научили- да нам се не би поновила у истом или можда неком још страшнијем облику…

М. Новаковић