Последњи поздрав ПЕСНИКУ -Драгану Симовићу
Последњи поздрав Песнику
-Драгану Симовићу
Кад оде Песник и Брат
на белој хартији
последња песма
сама се сузама испише…
сама се сузама испише…
Не морам да кажем
да су оне више од речи,
да су оне више од речи,
онако разлистане временом
и небеским простором…
Говоре уместо свих оних
неречених и незаписаних
радости које нисмо стигли
да кажемо…
Некако се преплетоше
молитва за покој душе
и тихи грч сазнања
да само теби драге просторе
које си волео,
више неће осетити корак
и драга бића чути звонки смех…
Говоре уместо свих оних
неречених и незаписаних
радости које нисмо стигли
да кажемо…
Некако се преплетоше
молитва за покој душе
и тихи грч сазнања
да само теби драге просторе
које си волео,
више неће осетити корак
и драга бића чути звонки смех…
Поклонио си нам ПЕСМЕ
да говоре уместо тебе,
онако с душом искреном,
да слушамо,
читамо,
да се сећамо…
да говоре уместо тебе,
онако с душом искреном,
да слушамо,
читамо,
да се сећамо…
Нека ти је сан миран,
у месту светлом,
у месту цветном
где твоја богата песничка душа
сада станује…
сада станује…
А ја ћу памтити
наше разговоре о свему
суштаственом, битном,
које си завршавао раздрагано:
„Благословена да си,
Бела Србкињо и песничка вило!
– твој…
Погледај оригинални чланак 37 more words
СРБСКИ ЖУРНАЛ 