Фото: етно село Радушке стазе; Википедија

Ништа није исто
ни чекање
ни сусрети који боле
ни људи
који долетјеше
туђим небом
ни њихова д‌јеца
што заборавише
говор завичаја
ни ова друга д‌јеца
што расту
празним играма
у кућицама
које гледају
сиви бетон
који ширећи сидра
пркоси небу
и тјера птице
тамо гд‌је ваздух
мирише цвијећем
и гд‌је роде имају
своје димњаке.
.
Ми убоги и жедни
чекамо
ваш долазак
да подијелимо љето
и осмијехе
уговорене свадбама
и шареним
вашарима
без цијене
јер немамо ништа
ни живот
ни смрт
само бескрајне
одласке и доласке
и слике
гладних очију
у Кули и на
Радушким стазама
и сазнање
да нисмо сами
и вјечно туђи.
.
Само још љето
нуди своје
наручје
да се поиграмо
завичаја
и осјетимо жар
родног дома
и д‌јетињство
црнобијелих боја
које остависмо
бившим људима
који убијају себе
недовршеним сновима
и себичним илузијама.
.
Само још љето..
живи у нама
и вама.