Помаже Бог Срби!

Пред вама је пјесма која говори о најсрамнијем учињеном дјелу у историји наше Цркве. Овако јесу радили Турци у своме времену, радили Римокатолици вјековима, радили комунисти слично,  али да преко сто свештеника по наређењу Владике уради овако, то није било а можда и никада више неће бити. Јеретици, мрзитељи Православља што се по дјелима види, са митрама на глави и свештеници у мантијама, да отворено газе Црквени поредак, каноне, свете оце, јеванђеље и све што је свето зарад својих болесних интереса а да народ ћути, то није било, то је срамота “од које би се и марва постиђела“.

Србине брате, знаш ли како су Срби бранили вјеру од унијата вјековима? Ево само један пример, када се Владика Мијакић вратио из Ватикана пошто је пристао на унију, Срби га дочекају у манастир и жива забетонирају, да други не би ишли  његовијем путем. А ми данас? Самовољно пристајемо и идемо на духовно клање код тих Владика и свештеника који су све осим православци. То нијесу пастири већ вукови у јагњећој кожи. Пробуди се Србине молим те и преклињем, чувај и брани оно што смо наслиједили од нашијех светијех предака који су то крвљу заливали да би остало живо до данас. Ми немамо право да то погазимо и дамо душманима.

Гуслар Богдан Мијушковић

+++

Злочин свештеника
над монахињама вазнесењским

Од како је Немањићу Саво
У атонску гору отишао
Овако се још десило није
Као сада у срцу Србије
У манастир Свето Вазнесење
И обитељ мати нам Јелене
Које давно још од малих ногу
Посветише живот вишњем Богу
А кад дође ово страшно доба
Да Владике не признају Бога
Нити Бога нити Светитеље
И почеше гонит’ ревнитеље
Тад Јелена и њено сестринство
Написаше Хризостому писмо
Ове храбре монахиње смјеле
У писму му све овако веле
“Чуј Владико љубимо ти руку
Немој стварат’ међу вјерне муку
Молимо те све у име Христа
Немој више бит’ екумениста
Окани се папских смутљиваца
То је против светијех отаца
Знаш Владико шта си обећао
У заклетви што си Богу дао
Кад си митру ставио на глави
Рече бићеш Христов војник прави
Сад Владико против Цркве радиш
Силну смутњу у народу правиш
Сам мијењаш свету литургију
И припремаш са папом унију
Иконостас свети избацујеш
Тако душу у народу трујеш
Знаш Владико да су наши стари
Вјековима за вјеру страдали
У мукама страшним умирали
И до сад је чисту сачували
Ја Владико и моје сестринство
За унију с латинима нисмо
Нашу вјеру низашта не дамо
И за њу смо спремне да страдамо
Ми не дамо наше Светосавље
Сад Владико остај нам у здравље“

А Хризостом стари језуита
Узе писмо и поче да чита
Па кад ово писмо растумачи
Лице му се од бијеса смрачи
У бијесу намесника зове
Каже хитно зови ми попове
Из цијеле моје епархије
Нека дођу што год могу прије
Да се одма к Вазнесењу иде
Да остали манастири виде
Шта их чека ако дигну гласа
И не приме папу као спаса
Тад зли слуга од злог господара
На дар доби небројено пара
Па отрча да попове зове
Који служе литургије нове
Ал да видиш духовне наказе
Када чуше шта намесник каже
Похиташе да се одазову
И покажу сву ништавност своју
Истог дана тек што подне прође
Сто и нешто свештеника дође
Тад Хризостом као Алојзије
Поповима својим наређује
“Слуге моје што сте сада ође
Причекајте црна ноћ да дође
Онда ћете под окриљем ноћи
На манастир Вазнесење поћи
Док ујутро не осване зора
Манастир се силом отет мора
И отуд се мени не враћајте
Монахиње док не проћерате
А свакога знајте свештеника
На дар чека тридес сребрника
Који буде ноћас оправдао
Повјерење које сам вама дао
Немојте се народа плашити
Ја ћу сада полицију звати
Да забране прилаз манастиру
Кад им јавим примјениће силу“
Када ове духовне наказе
Разумјеше шта Владика каже
На манастир напад припремише
И по ноћи мучки ударише
А сад чујте за ово вријеме
Шта се ради код мати Јелене
Јер не слуте шта их чека сада
Унијатска кад стигне бригада
Да је ђаво покренуо силу
Задња им је ноћ у манастиру
Монахиње са вјерним народом
На кољена клекле пред Господом
Са сузама Господу се моле
Искушењу Срби да одоле
Светосавље свето да се чува
Да нас јерес папска не одува
И да Господ по својој милости
Свима нама грехове опрости
Тако они у молитви бише
Кад попови силом провалише
Нападоше ноћу изненада
Кад се томе нико није нада
То је било страшно за гледати
Кад почеше народ ударати
Народ  клечи а попови туку
Монахиње по бетону вуку
Ударају ногама рукама
Неке мотком неке столицама
Народ клечи моли и преклиње
Да не туку свете монахиње
А попови кад их претукоше
Прво народ вани одвукоше
Пребијене модре и крваве
Неке носе разбијене главе
До велике улазне капије
Под заштитом србске полиције
Па кад народ тако избацише
Поново се унутра вратише
Наставише монахиње тући
И за косу по порти их вући
Све им ово доста било није
Исцијепаше на њима мантије
На крају су ове мученице
На бетону код гостопримнице
На највећој киши оставили
И тако их сатима мучили
А Јелена са својим сестрама
Моли Бога топлим молитвама
Да у муци до краја истрају
И да вјеру ноћас сачувају
Тако скоро пола ноћи прође
Кад Хризостом у манастир дође
И донесе безброј сребрника
Да дарује сваког свештеника
Јер су њему ноћас вјерни били
И манастир силом освојили
А сестринство вани избацише
И на киши тако оставише
Да се прича докле људи има
Шта попови урадише њима
Мој Србине сада се пробуди
На бранику Светосавља буди
Нек се диже цијела Србија
У одбрану од кабадахија.