После многих година истраживања и проучавања, од званичне позитивистичке науке па све до есотерних духовних списа; од начелно прихваћене историје (а то је у суштини германско–нордијска историографска школа) до самоникле и самобитне србске и руске повесничке школе, дошао сам до познања, да су сви наши врази и душмани највише стрепели од србске слоге, од србскога свејединства!

Заиста, Срби не могу ни да појме, да су сви ратови, кроз векове, против Срба, уистини, вођени из притајеног и умишљеног страха од Срба!

Знам унапред, да многим Србима, превасходно онима  поробљеног ума, овај мој песнички закључак надобудно звучи. Али, свеједно! На мени је да изнесем своје виђење и своје познање, а на читаоцима је, опет, да суде и просуђују по својему мишљењу и промишљању!

Притајени и потуљени страх од Срба постоји у свих оних народа који су ратовали противу нас.

У неких је тај страх давно већ надишао невидљиви праг трпељивости и разборитости, прешавши у болесно стање душе и духа, односно, у стање када подмукли страх, који не може више разумно и самосвесно да се надзире, прелази у непојмљиву мржњу, а из мржње у освету и злочин.

Шта стоји иза овог притајеног, неразјашњеног, умоболног и умишљеног страха од Срба?

Стоји, што сам у тајним изворима и открио, како усменим тако и писаним, предање о србској надмоћи, пре свега, умној, духовној и стваралачкој, али и ратничкој надмоћи.

То исто се односи и на Русе, будући да су Србе и Русе свуда у свету, а посебице у Европи, гледали одувек и доживљавали као један те исти народ.

Тај страх је најбоље уочљив у предањима, као и у есотерној литератури, германских и норманских народа.

У древним предањима Германа, рецимо, говори се о томе, како ће се Словени, а превасходно Срби и Руси, толико намножити, да ће својом бројноћу и силином освојити целу Европу и више од пола света!

Откуда овај умишљени страх од Словена у германских народа?

Отуда што су управо Германи највише тога присвојили или украли од словенских народа, посебице од Белих Срба – oд језика и писма па

до митa и усменог песништва.

У самој основи и суштини трагалаштва, али тек пошто се зађе у онострано, у сам корен мета–језика, појми се и схвати, да све оно што ми у незнању сматрамо германским кажама и бајкама, германским митовима и легендама, у самом битију својему јесте лукаво и прикривено германизовано праизворно словенско предање.

Али, вратимо се србској слози!

Србска снага и лежи у србској слози, у србскоме свејединству.

У древним ведским списима стоји, а то се провлачи и кроз потоње векове, да Србима, док су у оно Златно Доба Стриборије бивали сложни, нико није смео стати на пут!

Сва царства су се, као куле од карата, рушила пред налетима србских неустрашивих ратника.

Пословица Не дај, Боже, да се Срби сложе! није створена од самих Срба, већ од оних народа који су бивали у србскоме окружењу, а Срби су је, тек много векова доцније, прихватили као своју!

Шта је песничка порука овога мојег песничког писанија, надам се, да сте већ схватили!