Битно је да ми знамо ко смо.

Не кажем важно, већ битно, заиста.

Ако ми знамо ко смо, онда ће то и звездана јата знати.

Шта о нама пишу и говоре они који о свему криво пишу и говоре, то нас не сме да се тиче.

Нити нас се тиче, нити нас дотиче.

Јер у Акашу, Божанску Ризницу, не улазе никакве и ничије лажи, већ само Истина.

Пустите наше врагове и душмане нека до миле воље пишу и говоре лажи о нама.

Што буде било више лажи о нама, то ће страшније и болније бити по њих.

Кроз стотину и осам година нико неће ни разумети њихове језике.

Да су давно догођена прошлост, то и они сами у овоме трену слуте.

А ускоро ће и знати то што сада слуте.

Важно је и битно оно што ми знамо.

Они се управо тога и плаше.

Плаше се да ми знамо.

Плаше се да ми знамо да знамо.

Плаше се нашега знања.

Зато и јесте битно, да ми знамо да знамо.

Кад кажем, да ми знамо да знамо, онда мислим на освешћено знање.

Јер знање није знање, ако није освешћено знање.