Драган Симовић: СПАСЕЊЕ ЈЕ У ЈАЧАЊУ САМОСВЕСТИ
Што ми будемо бивали јачи, то ће наш непријатељ бивати све слабији.
Суштина наше животне поетике мора да се заснива на овоме познању, да се попут тајинствене завојнице обавија око ове божанске усправнице.
Наша животна поетика не сме да буде ишчекивање и неделање, већ покретање, предузимање, делање и дејствовање.
Ми не смемо несувисло и бесловесно да чекамо да наш непријатељ ослаби, па да тек тада нешто предузмемо за остварење својих наума, замисли и промисли.
Штавише, ми морамо већ овог трена да започнемо остваривање својих задатака и испуњење властите правасељенске мисије.
Наш непријатељ је кроз векове лукаво користио наше ишчекивање, наше оклевање, нашу неодлучност, наше одсуство суштинских замисли и промисли.
Наш непријатељ је веома лукав и подмукао, прикривен и притајен, слаткоречив и потуљен, и ми га само мудрошћу и стваралачким духом, испуњењем на свим пољима, можемо савладати и победити.
Наш непријатељ је свуда око нас у нашему окружењу, и попут паразита исисава наше животно и стваралачко дејство, нашу животну енергију, наше животне сокове, нашу свету аријевску крв.
Ми морамо бити и јачи и мудрији од нашега вековног непријатеља, морамо му бити тајанствени и тајинствени, морамо му бити велика тајна и непознаница.
Наш непријатељ не сме да зна науме и намере наше, не сме да проникне у наше замисли и промисли.
Наш непријатељ је, истовремено, и лукави Латин и бестијални Азијат; двоглаво митолошко чудовиште, примордијална неман.
Ако нисмо будни и освешћени, ако нисмо сабрани и прибрани, ми ћемо бити лак плен нашему праисконом непријатељу.
За наш опстанак важна је вертикала, божанска оса и усправница, као и тајинствени кастински поредак, а у том кастинском поретку окосницу чине две суштинске касте: каста посвећених ратника илити кшатрија и каста божанских духовника илити брахмана.
Без унутарњег и тајинственог кастинског поретка, за нас Србе, ПраАријевце, у оваквом окружењу, уистини, нема опстанка.
И, да поновим, и заокружим, оно што на почетку рекох: Што ми будемо бивали јачи, то ће наш непријатељ бивати све слабији.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драги моји Стриборјани. Нећу бити опширан. Као ђак трећег или четвртог разреда основне школе (на обронцима Велебита) на тавану моје куће пронађем једну књижицу са разним песмицама.Једна ми западне за око, која је имала наслов: „Каква је ово шума Стриборова“. Садржај песме нисам запамтио али ми је деценијама касније с времена на време у мојим мислима одзвањала реч „Стриборија“ . Понекад сам некога и упитао шта значи реч „Стриборија“ али нисам добијао одговор. Пре нешто више од годину дана претражујући по интернету наиђох опет на песмицу која помиње Стриборију . Помислих с неверицом па можда ћу сад сазнати шта је то. И тако је и било. Био сам неописиво радостан.Сазнао сам то управо од правог Стриборјана. Велико Му хвала. У протеклом времену и од спознаје шта значи та загонетна реч, јавила су ми се нека моја виђења:. Као што је Никола Тесла добијао и савршено тачно извршавао одређене задатке ,из области технике, тако и Драган Симовић у овом тренутку и времену извршава добијене задатке од својих а и наших Предпостављених из области наше Самоспознаје . И ту нема хоћу нећу.Он је увек у будном стању , ослушкује и преноси нам дословно онако како му је Речено. Он нам преноси поруке о нашој прошлости ,садашњости и будућности.Све су ово једне велике припреме Србског рода за повратак на сопствени ,јединствени и само нама знани пут. С нестрпљењем чекам сваки нови дан да чујем шта ће нам Драган ново саопштити . И сваког дана нове и узбудљиво драге вести. Овакав задатак и овакву моћ може имати и добити само Проверен и Одабран човек – Посвећеник Србског рода. А ми који ово разумемо и који То Јесмо, имамо ништа мање обавезе, већ да будно пратимо све ово и међусобно делујемо на разумевању и спровођењу у дело добијених порука са Вишег Новоа Постојања. С Богом .