Био сам само гост

 и путник на путу;

 вечити путник путујући;

 путник на пропутовању

низ далека,

и давно уснула,

звездана јата.

И нигде у свету,

и световима,

не нађох свој дом;

не нађох уточишта;

не нађох мира

и спокоја.

И свуда бејах

само туђинац у туђини;

 туђинац на туђој земљи,

у туђим световима.

Све што сам тражио –

 и све што сам примио –

 бејаше само песма;

 песма коју душа моја

појаше у вечној тишини,

 иза обзорја збивања,

 с ону страну

свих сновања и сневања;

 свих сања и снова;

 свих догађања

и дешавања.

Био сам гост

и путник на путу;

 вечити путник

 без сврхе и смисла;

 вечити звездочатац

и јасновидилац;

 велики посвећеник

вечно сневајуће

и певајуће

 душе

 у Срцу

ПраВасељене.