После крвавих ратова које је Мехмед Паша Соколовић у име Турске царевине водио по малој Азији, вратио се у постојбину да за интерес исте силе влада својим народом. Код својих родитеља свратио је на породичну славу, да пољуби славски ко-лач и руку своје мајке и да осети мирис родног дома. У кући је затекао преживелу чељад и већ поодраслог млађег брата. Гледа-јући пламен славске свеће и дубоко удишући мирис тамјана и сувог смиља са породичне иконе, Мехмед-Раде (Баица) је схватио велику цивилизациску превару и велики злочин који је извршен и који се извршава над Српским народом. Сви укућани су очекивали од њега да помогне свом бистрооком и оштроумном брату, и он је то и учинио али не материјално га опскрбљујући већ жртвујући и њега и себе зарад Српске слободе и Српске Истине. Мислили су да ће му обезбедити место у Турској државној служби негде уз себе, међутим велики Мехмед-Раде (Баица) одводи свога брата у Пећку патријаршију и школује га на богословији а потом поставља на место Српског патријарха. Тако је рођени брат Мехмеда Соколовића постао Српски патријарх Макарије. Схватио је велики Мехмед Паша Раде (Баица) Соколовић да Истина о Српском народу не лежи ни у Исламу ни у Хришћанству, зато је себе жртвовао посвећујући се Исламу а рођеног брата жртвује посвећујући га Хришћанству, чиме је Србима указао да им није место ни на једној од ових страна. Да они имају сасвим другачију Божанску улогу и пут.

Ову своју идеју велики Паша је још једном материјали-зовао изградњом великог моста на Дрини. На реци разделници Српске цивилизације. Изградњом овог моста Мехмед је Србима показао начин решавања највеће Српске енигме о исправљању криве Дрине. Омогућио је оним Србима који мисле да је наше место на истоку, да несметано завире у те просторе, па кад схвате да то и јесмо и нисмо ми, да се врате својој кући, оза-рени Истином и љубављу. Исто то омогућено је и онима који мисле да је наше место на западу, да оду тамо и увере се да и је-сте и није тако. А онда када се и једни и други врате и сусретну се на великом мосту великог Мехмеда, једни другима признају сопствене заблуде. Да признају да је исправљање криве Дрине апсурд Истине, лажи и времена и да у души сваког од нас мора бити изграђен мост који сеже до људске суштине и божанске љубави. А када досегнемо у себи до тих висина нећемо више имати потребе за исправљањем криве Дрине и приклањањем истоку или западу, јер ћемо схватити да смо једно, да су поделе које смо усвојили са убеђењем да смо одабрали бољи божији пут, уствари творевине ђавола које му омогућавају неограниче-ну власт на овом свету. Схватио је велики Мехмед да су то само Сатански стихови (као што написа Салман Ружди), само што су једном писани са десна у лево а једном са лева у десно, да би оба смера протока Истине и љубави била под њиховом контро-лом и привидно одавали представу да другачије и не може би-ти.

Кад бисмо данас могли видети гроб великог Мехмеда и његовог брата Макарија, засигурно би се уверили да су им тела постала непролазна. Да су својом љубављу и вером у једнога Бога превазишли пролазност сопственог тела, као што су то чудо природе досегли наши свеци, који су схватили велику превару почињену над Српским народом, попут Светог владике Николаја Велимировића, Песника Јована Дучића, генијалног Николе Тесле и тако редом. Светачки посмртни остатци Николаја Велимировића налазе се у манастиру Лелић, земни остатци пос-већеног песника налазе се у Требињу а Теслино тело је по његовој личној жељи спаљено, јер је знао да би његова светачка мумија била злоупотребљена од разно-разних сатанистичких секти и самопроглашених божијих посланика и заступника ши-ром Америка, где је и умро. Највећа опорука овог генија буду-ћим поколењима изречена је његовом забринутошћу везаном за уништавање малих народа и њихових цивилизација. У вези с тим он каже „у колико би се десило да више од половине становништва планете земље проговори једним језиком, земљина кора би експлодирала јер неби могла да поднесе вибрације исте фреквенције, као што ни један дужи мост неможе да поднесе да преко њега пређе војска у стројавом кораку“.

Рас, као Расени, као Рашани, као Руси, као један, као први,

као почетни, као основни, као Срби, као Славени

Наметање бољшевичке револуције и социјалистичког друштвеног уређења славенским народима, имало је за циљ из-међу осталог да се што више удаље од праотачке религије пре-ко које је Бог (Реч, Истина) имао директан утицај на људску ци-вилизацију, затим да атеистичком филозофиом кроз неколико генерација из колективне свести избришу славенску духовну вертикалу па да им се овако анестезираним, педесет или седамдесет година касније врати грађанско друштвено уређење уз до-минантно присуство „светског капитала и војне силе“ а хриш-ћанство или ислам обнове у свом најекстремнијем, најбрутал-нијем и најбезбожнијем облику. У свему овоме Мађари и Ку-банци били су само „колатерална штета“ што би рекли луцифе-рови синови преко свог гласноговорника Џејми Шеја.

Руси су дефинитивно највеће српско племе, који су за нијансу луђи и од самих Срба. Ова карактеристика код њих није настала само као последица историјских лажи, превара и подвала, већ добрим делом и као последица руског тражења Веритаса у огромним количинама вотке уместо у вину. Уочи бољшевичке револуције, Русија је бележила страховит привредни развој а простирала се на једној трећини копна планете Земље. У то доба „трула царска Русија“ била је највећи произвођач и највећи извозник жита у свету. Луциферови синови-господари новца и Дракулини синови-господари смрти и ратова суверено су владали преосталим делом планете Земље а никаквог финансиј-ског нити војног утицаја нису имали на простору Русије. Ближила се пропаст Аустро-угарске и Турске царевине и ослобађа-ње западно и јужнославенских народа што је претило панславе-низациом целе Европе и успостављањем Божанске власти на Земљи уз зближавање Немаца и Славена на сасвим другим основама. Руска краљица Катарина била је Немица што је предс-тављало велико растерећење и за Немце и за Русе у размишља-њима о великој интеграцији. Овако нешто са Луциферовог становишта „није се смело дозволити и морао се наћи модус кон-троле“. „Глупи“ Немци и „луди“ Срби (Славени) у два наврата су војно супротстављени са значајним биолошким истребљивањима што је Луциферовим и ,,Дракулиним“ синовима омогућило да стекну енормно богатство и дефинитивно постану госпо-дари света.

Што се грофа Тепеша тиче он се овде помиње само у метафоричком значењу и нема везе са румунским народом. Румуни су иначе романизована српска заједница са остатцима Римских легија и административних повереника који су за интерес Велике Римске Империје експлоатисали огромна при-родна богатства на простору дачке Србије. Интензивна Романизација почиње после великих одмазди над мушким ста-новништвом које су спровеле римске легије, због врло честих побуна и неприхватања Римске окупације, после чега је само римским војницима и службеницима била дозвољена женидба са преживелим женама.

Румуни су на примеру убиства Николаја и Елене показа-ли свету, али пре свега самима себи, да им је дракулство непра-ведно приписано, јер је и сам генерал-егзекутор после злочина, извршио самоубиство, што ,,дракулини“ синови никада не би урадили, већ би се злочином поносили. Лакомислени Румуни као хипнотисани поносе се свиме оним што су други написали о Дракули, градећи монструозни и нестварни хорор лик, као да се ради о најсветлијој страни душе њихове нације. Тешко нацији којој је национални јунак Дракула. Они су уочи Чаушесковог смакнућа били једина социјалистичка земља која је Луциферо-вим синова вратила сва кредитна задужења, због чега су их и увукли у прљави грађански рат са рупом на румунској нацио-налној застави, кроз коју су им коначно ишчупали душу. Као и остале српске етничке заједнице које су по сваку цену покуша-вале изградити своју хорор нацију и Румуни су били немилоср-дни према оним Србима који су на простору Румуније осећали јак српски идентитет. Већина их је протерана из плоднијих и урбанијих простора у мочварни, муљевити и песковити Бараган где и данас живе у земуницама и блатњавим приземљушама, само да неби омели развој нове нације и новог романизованог српског идентитета.

Пољаци су као и Хрвати прогутали удицу екстремног католичанства да би се што боље супротставили Православљу, ради разбијања потенцијалне Славенске доминације у Европи. Из истог разлога порушили су и обешчастили све православне храмове на територији своје државе. Ово је такође врхунац примене принципа, завади па владај. На овај начин припремљени су да безусловно следе пут луциферових господара света.

Зато што су постали већи католици од Папе, награђени су избором Пољака за поглавара католичке заједнице. Западни европљани су овај избор цинично исмејавали наводном причом о ексцентричном Војтили који је на једном од својих џогирања кроз ватикански парк сусрео и самог Бога, при чему је искорис-тио прилику и питао Га: „Када ће поново неки Пољак бити иза-бран за Папу“ нашта му је Бог резигнирано вртећи главом одго-ворио: „Док сам ја жив, никад више“.

Чеси су веће Швабе од Немаца. Техничку културу, марљивост и све друге своје врлине примили су од овог народа али они су у стању да пљују и сами по себи, само да би доказали да су у актуелном тренду. Као добар пример може се навести про-фесионални дисидент Хавел.

У свим досадашњим цивилизацијским „захуктавањима“ актуелне трендове увек су предводили Луциферови синови а Божански пут је пут континуитета и апсолутне традиције који у прошлост сеже до самог почетка а у будућност до саме вечнос-ти.

Словаци нису имали отоманску окупацију а у свему осталом су готово исти као Срби, само што су систематични у раду и што много боље пију. Ове навике су развили захваљујући племенитости својих жена, јер оне углавном нису свадљиве али ништа не заборављају у животу, па сва добра дела или пак неваљалуке својих мужева награђују и кажњавају на исти начин, пољупцима и „креветом“. Зато они изговор за избегавање ове награде или казне најлакше налазе у заузетости послом или пи-јанству.

(Одломак из књижевног дела ШИЗОФРЕНИЈА)