Ходаћу градом дуго
и сретати лица
у којима бих да назрем
обрисе твога лика.
Познала бих те ја,
издалека, као негда,
по ходу и пламену,
незагаслом.
.
Довољно ми је
да знам да си ту
у том граду
препуном угарака живота
гдје међ милионима,
нема једног,
да распламса
ватрене чежње плам.
.
Дуж празних булевара
утиснути трагови
ситних гутача сновиђења
и понеког сањара,
уснулог на репу снохватице,
запечаћени леже
на перонима заборава,
чекајући празне возове сјећања.
.
Довољно ми је да знам
да си ту,
под нашом кабаницом неба
гдје смо, држећи се за руке,
чекали да звона града
пробуде тротоаре
на којима још увијек има оних
који се радошћу пламена
воздижу ка небу.

Фото: Беч; Википедија