Хеј планине,
шта кријете за ме,
да ли је то хук прохујалог века,
у тој шуми прошлост,
мирис боровине,
или корак судбе
што на мене чека?
.
Хеј планине,
ви дворци висина,
да л’ вас небо купа и шапуће тајне
ил’ вас у подножју подкопају људи
па до вас не стижу
те звездице сјајне?
.
Хеј планине,
мој престоле среће,
чини ми се ко да и ја растем с вама,
такнем на мах сунце
па ме светлост ствара,
бистрик и топлота самном изаткана.
.
Хеј планине,
доћи ћу вам опет,
живите у даху који из вас дишем,
носите ме сводом,
ох, каквог ли плама,
ви вечно у мени,
ја вечно у вама.

Фото: Влашке планине;Википедија