Садашња свесрпска политичка сцена представља четири нова Српска оцила, поново под окриљем белог двоглавог монструма. То је Крдо Клонираних и Камуфлираних Кардељаша. Сви они у оквиру својих табора оивичених етно верским карак-теристикама и марионетским покровитељством потенцијалних окупатора, раздржављене земље и народа, своја политичка деловања заснивају на Кардељевој дефиницији нације: „Нација је специфична народна заједница настала на основи друштвене поделе рада епохе капитализма, на компактној територији и у оквиру заједничког језика и блиске етничке и културне сродности уопште“. (Очигледно је да се на овом кардељашком језику, – заједничка религија –, каже – „културна сродност уопште“, пошто је у његово време религија била привремено протерана са ових простора). Из ове дефиниције Кардељ даље развија теорију о праву на самоопредељење етни-чке заједнице до права на одцепљење и стварање „независне и суверене“ (верске, етничке или језичке?) дежеле. На овим мон-струозним идејама искомплексираног Бевца заснива се стра-тегија разарања Југославије јер се директно и дословно уграђују у Устав Југословенске Федерације. (По овом основу свако село би се могло прогласити за самосталну и суверену државу с об-зиром на своје специфичности, јер и народна пословица каже „сто села сто обичаја“). На овај начин Броз и Бевц растурају Југославију чиме се величанствено одужују својој Аустро-угарској отаџбини, којој су се као млади војници и заклели на верност и пожртвовање, овим поступцима даје се немерљив до-принос реализацији процеса реинкарнације Аустроугарске ца-ревине кроз „еколошки“ пројекат Алпе-Адрија.

Садашњи лидери српске политичке сцене са поносом ис-тичу своје најдубље слагање са овим постулатима и своју спремност да своју квази националну (политичку, верску, етничку или језичку) групицу поведу и у најкрвавији рат против било кога, само да би оправдали наклоност својих ментора. Сви они су као папагаји напамет научили ову Кардељеву дефиницију и делове његовог устава, којих се и данданас држе као пијан пло-та, јер су сви они на њима дипломирали магистрирали или пак докторирали… Њихова припадност Луциферовом реду огледа се и у томе, што они у својој филозофији, идеологији и практи-чном деловању, обећавају коначна решења за све проблеме са којима се сусрећу и о којима говоре. А коначност је управо принцип смрти на коме Сатана заснива сва своја деловања. За раз-лику од тога Божански принцип је принцип обесконачњења који је очигледан у сваком Божијем делу, а који се остварује и који је могуће остварити искључиво Истином и љубављу.

У каквом расколу и сопственој шизофренији живе и они сами, најбоље доказује њихов однос са сопственим члановима породице и супругама, које попут Нушићеве госпође Министарке, чим им мужеви ступе на политичку сцену, за себе траже министарске фотеље, амбасадорска места у моћним државама, генералске чинове или пак и саме оснивају своје политичке па-ртије и покрете. (Чак и у сатанистичкој америчкој држави, уста-вом је условљено да кандидат за председника мора имати поли-тичку и моралну подршку своје породице и своје супруге.)

Када су попут двоглавог орла испилили на политичку сцену они су бесомучно појурили да укину химну, „Хеј Славени“, као што он крене да из гнезда поизбацује остале орлиће, али пре свега због тога да би са себе скинули анатему која је из-речена стихом ове песме, „проклет био издаица свије домови-не“, а не ни због чега другога.

Кад је већ реч о нацији (у овом смислу) и ту треба рећи Истину, то је хохштаплерска творевина или груписање народа настало у време тоталитаризације религијских система у циљу ширења и учвршћивања власти господара новца и њихових по-даника, а не у циљу ширења љубави и вере (дакле првенствено ђаволска творевина).

Мило Ђукановић је за дан своје „нације“ одредио 13. јул (1941), дан устанка и почетка Титовог и Черчиловог комунистичког експеримента у Црној Гори, иако су Титови бољшевици Црногорску нацију промовисали тек 1947. гоине. За грб је усво-јен „двоглави бели орао са крилима у замаху“ што слути да Црногорско-Црногорски расколи и крвопролића тек предстоје. Црногорска новоусташка елита са лептир машнама и белим ру-кавицама интензивно ради на стварању нове хришћанске секте коју називају Црногорском православном црквом, коју ће најве-роватније први признати католички Папа. За ову прилику поме-нута елита већ се припремила на тај начин што је део леђа ниже од каиша, намазала дебелим слоје миришљавог ватиканског ва-залина, са френетичним усхићењем чекајући свечани чин. Црну Гору су извели из Савезне Југословенске заједнице увођењем Немачке марке за званично средство плаћања, чиме је у монетарном а самим тим и у политичком смислу постала део „велике немачке царевине“. Од тога дана токове новца у Црној Гори контролише искључиво Франкфуртска банка а не никаква „На-ционална банка Црне Горе“. Тиме је Црна Гора враћена у време пре мојковачке битке, када јој је званично средство плаћања и била Аустро-угарска монета, а прича о Перперу био само никад недосањани Црногорски сан.

Ако се уз све то сетимо наводног инцидента из 1994. године у територијалним водама Црне Горе, када је к’о бајаги заробљен брод којим су Хрвати превозили униформу Америчке полиције за своје полицајце. Црногорска власт је наводно због повреде територијалних вода, „џентлменски запленила само“ онолики број униформи, колико им је било довољно, а Хрватима је остало „свега“ стотињак хиљада, управо колико су и пла-нирали за њихове „дечке“. На тај начин и Црногорски и Хрватс-ки полицајци обучени су у униформу Америчке полиције, да се војници НАТО пакта неби осећали као странци, кад нашој бив-шој браћи дођу у окупацију. Због овог џентлменског геста најбољи хрватски полицијски специјалци који су се „прославили“ у операцијама прогона српског православног становништва из Републике Српске Крајине, понуђени су Ђетићима као саветници у процесу обуке специјалних полициских јединица у Мојко-вцу, које су имале за циљ да „Суверену“ Црну Гору заштите од „на зној смрдљиве шајкаче“. На овај начин Мојковац добија улогу мистичне капије за увођење и извођење Црне Горе у сас-тав заједничке Српске државе (Мојковачка битка из Првог свет-ског рата у циљу уједињења, и полигон за обуку специјалних јединица за Милово одцепљење).

Када је у Барију у Италији ухапшен Вељко Баошић, шеф Барске полиције, у време када је италијанска мафија суверено владала Црном Гором, италијански новинар који је известио о овом догађају, у поднаслову свог чланка констатује: „Свака држава има своју мафију, једино црногорска мафија има своју др-жаву“.

На основу свега тога, потпуно је јасно у какву независ-ност и сувереност ова Црногорска елита води своју „државу“ и несретни народ који на том простору живи, без обзира коју вер-ску окупацију својата. Њихово Свето тројство су Ватикан, Америка и Немачка а ако затреба биће ту и сам Луцифер само да они буду елита…

Рахметли Алија Изетбеговић је уочи увођења Босне и Херцеговине у Yu-Yu кланицу рекао „вриједи жртвовати мир зарад суверене Босне, без обзира на цијену и крвопролиће које предстоји“. Сребреничка трагедија, ликвидације готово осам хиљада Срба муслиманске вероисповести, је планирана и изве-дена као темељни чин и разлог изградње бошњачке нације, а не као геноцидна српска освета. Припремне радње за овај злочин извршио је генерал једне нама братске земље коју „волимо као што су они волели нас“ а који је иначе први ушао у Сребреницу са својим трупама. Ликвидацију је организовала њихова обавештајна служба, као уступак Исламској лиги њихове земље. На овај начин дефинитивно се прикрива злочин о убиству „свега“ десетак хиљада православних Срба, само у Сарајеву. Овим чи-ном ствара се Бошњачка нација и суверена Босна као прва фундаменталистичка исламска држава у срцу Европе. Тако се ова држава и новонаправљена нација стварају негацијом, дакле ђа-волским принципом а не афирмацијом и креацијом као божанс-ким принципима. Због тога су очеви ове нације Ратко Младић и Радован Караџић као оличење онога што они (муслимани) не желе да буду у име једне окупаторске вере а не оличење онога што они јесу, без обзира на веру било ког другог окупатора. Због тога су небеска недодиривост и непобедивост ова два чо-века, темељни разлози изградње нове нације и нове државе. Због тога су њихова слобода и неиспоручивање Хагу подједнако значајни, колико Републици Српској толико и „Бошњацима“, јер њиховим хапшењем и осудом престају да постоје темељни разлози стварања ове нације…

Да би пред српским народом искупили своју душу и прикрили прљаве трагове, ови наши «пријатељи» су заложили свој образ и заштитили од бомбардовања Београдске мостове током „Милосрдног Анђела“…

Истовремено свесрпски политичари се куну у одбацива-ње комунистичке идологије и чистоту својих демократских убеђења за која ни сами не знају шта значе ни како треба да изгледају. Без Кардељеве теорије нације њихове микро нацистичке партије неби имале никакав смисао и свако промишљање о из-градњи марионетских верско-етничких државица, свело би се на закључак и потребу превазилажења свих подела и изградњу само једне јединствене свесрпске државе на простору од Пада-није до Црног мора, или пак унију српских држава. Овако уз Кардељеву теорију нације они се безусловно одричу васколиког српског историског наслеђа и свесрпских националних интере-са и сврставају се и потпуно идентификују са једним од четири доминантна цивилизациска тренда у овом историском тренутку, а то су:

– Фундаменталистички исламски џихад са циљем исла-мизације свих народа овог света;

– Православна папазјанија Византијско-Грчких и Јеврејских интереса са подчињеним Руско-панславенским сном о испијању вотке у неограниченим количинама широм света;

– Немачко-Француски еуропејски прагматизам и влада-ње светом немачком чизмом и фирерством; и

– Америчко-Енглески курс, са Луциферовим „држањем виска и шестара“ којим они уместо Господа желе да загосподаре комплетним универзумом a успут и свим цивилизацијама овога света, што су готово већ и постигли а што је знак да се на-лазимо непосредно пред распадом једне од најбезбожнијих и најлицемернијих цивилизација, чију суштину чине изобличавање божанске снаге речи, лаж, превара и подвала и којој је „радни наслов“ „нови светски поредак“.

Ови табори су међусобно смртно супротстављени, а зва-нично једни према другима наступају мирољубиво и толерант-но, међутим, ЈУ-ЈУ ратом и серијом других злочина и политич-ких убистава на нашој јавној сцени, у последњих петнаестак година, може се јасно уочити ко за кога „игра“ и ко је кога коме убио…

Чим погледате програм било које партије на нашој поли-тичкој сцени, видите коме од ова четири табора припадају и јасно вам је да су у стању да нас све жртвују зарад интереса група-која их финансира и контролише или којој су из идеолош-ких и верских разлога слепо послушни. Међутим наша трагедија није само у кардељашима на политичкој сцени, огромна ве-ћина наших интелектуалаца, хоџа, фратара, попова, калуђера, професора и академика су такође кардељаши који своје фотеље и титуле неби дали ни за какву Истину овог света и божанског битисања. Међу њима је такође велики број Луциферових синова који су се камуфлирали лажним именима представљајући се борцима и следбеницима „великих“ и актуелних политичких идеологија и религија, и главним промотерима „новог светског поретка“…

Када су Луциферови следбеници кренули у дефинитивно освајање света, користећи и злоупотребљавајући сва Српска историјска искуства, при чему су се и самим Србима наметнули као просветитељи и посветитељи, највећом историском подва-лом себи су приписали сва цивилизацијска достигнућа. Себе прогласили „одабраним и страдалним“, свима другима намет-нули религију сиримаштва и лојалности господару и господу, а себи задржали религију луциферове себичности и нарцисоид-ности, делећи своју нацију на разноразне секте, удружења, ложе, партије и трустове, да би мрежа луциферове власти на Зем-љи била што разгранатија и што јача. Луциферова елита, и сопствену нацију држи на граници егзистенцијалне угрожености, само да би себи задржали улогу владара света. У своје редове ова „светска елита“ са неограниченим поверењем прима одабране кадрове бивше комунистичке елите, легализујући им власништво над партијским аутомобилима, вилама, штампаријама, и сличним мањим некретнинама. Заузврат, они „светској“ елити омогућавају неограничену пљачку свеукупног богатства бивших социјалистичких држава и народа.

(Одломак из књижевног дела ШИЗОФРЕНИЈА)