Хитлер је такође знао за тајну три српске осмице и недовршени поход Александра Карановића. Секта и партија којој је Хитлер био медијска маскота и званични „фирер“, сазнала је ову тајну из три извора; то су легенде које су се до тада пре-причавале на територији Немачке и преносиле се са колена на колено међу остатцима најсевернијег Српског племена, које се у потпуности сјединило са Немачким народом. Затим из података и записа које су мисионари ове секте прикупили на путовањима по Египту и Северној Африци, као и из материјала прикупњених на сличним походима по Индији и Азијском истоку. Ове тајне чуване су као поуздани путокази будућих нацистичких освајачких похода. Из ових сазнања изведени су фашистички стратешки правци деловања и комплетна фашистичка идео-логија, али не на основи Божанске хармоније и међусобне љубави и толеранције, већ на Луциферовој грамзивости и нарцисоидности. Из спознаје чињенице да су Јевреји починили велику подвалу и, да су као лажни Божији изабраници и лажни овоземаљски страдалници, затворили круг Александрове недовршене осмице, чиме су постали носиоци ореола ујединитеља света и његови господари, Хитлерова секта доноси закључак да Јевреје треба склонити са светског трона, на тај начин што ће их физички потпуно уништити не бирајући средства ни методе убијања. Потпуно исту судбину Хитлер је наменио и Циганима, јер су и они на својеврстан начин заједно са Јеврејима стали на трон света. Они су у својим скиталачким походима тражења Српске постојбине, постојбине ујединитеља света, после пропасти Александровог похода, као и Јевреји али без јасног циља и намере, затворили круг Александрове осмице. Уз овако дефинисане стратешке циљеве, Хитлер је био потпуно убеђен у своју мисију освајања света, при чему је нарочито рачунао на паклену војну машинерију коју је створио. Хитлерово затварање Александрове осмице било је фантастично испланирано. За савезнике у свом походу придобио је Шпанце и Италијане, са Бугарима је такође направљена нагодба а са Краљевином Југославијом је припремљено потписивање пакта. Тако је са војничким освајањем Француске и Грчке имао потпуно затворен Европски део освајачког похода. Остало је да само узгред у муњевитом про-дору заузме Малу Азију и Африку и стане на ујединитељски трон света, са кога је до танчина испланираним геноцидом требало уклонити Јевреје и Цигане. Цигани додуше нису знали због чега им се то дешава, и шта треба да чине да би се спасили.

Припремљени пакт са Србима Хитлера је још више убедио у успех његове мисије, јер је на својој страни имао и носиоце идеје о Божанском уједињењу света, без чијег благослова ни један освајач света не може досећи постављени циљ. Због ове чињенице сви освајачи света су тежили да за савезнике у својим походима имају Србе као носиоце завета о уједињењу света. У част доласка принца Павла у Берлин, ради припрема потписи-вања пакта, организована је војна парада, иначе највећа икада организована у свету, која је имала за циљ да црномагијашким круговима покаже да су Срби дефинитивно стали на страну Немаца, а узгред да се остатку света покаже паклена ратна машинерија коју су Немци изградили и са којом улазе у светски освајачки поход. Пакт са Хитлером Срби су потписали 25. марта 1941. године. Српско „заборављање“ идеје о коначном уједињењу света због Јеврејске и Грчке подвале о Српској историји и походима Нина Белова, Серба Макаридова и Александра Карановића, доводе принца Павла Карађорђевића и амбасадора Југославије у Берлин, великосрбина католика Иву Андрића, до закључка да би се Југославија једним неутралним пактом са Хитлером могла дистанцирати од предстојећег светског рата. Међутим, тајну неопходности поседовања Српске наклоности у походу освајања света засигурно знају Јевреји. Они схватају да војнички не могу парирати Хитлеровој ратној машинерији, због тога су тајну владања светом поделили са Енглеском Краљицом, која једина на овом свету има монструозније и безобзирније ратнике од Немаца. Вештим војничким и обавештајним маневрима у рат против Хитлера, Енглези увлаче и СССР и Америку и низ других Европских земаља. Два дана по потписивању Југословенског пакта са Немцима, Енглеска обавештајна служба са Београдским комунистима већ 27. марта 1941. године организује демонстрације „Боље рат него пакт – боље гроб него роб“. Черчил победоносно ликује „Срби су коначно нашли своју душу“, а Хитлер избезумљен од беса и шизофреног напада, сазива генералштаб своје ратне машинерије и наређује им да у року од две недеље Југославију избришу са карте света. Заслепљен снагом сопственог оружја и успесима окупације суседних држава, Хитлер приступа тоталном игнорисању спознаје о Српској заветној идеји Божанског уједињења света и креће у војничко покоравање Српске државе. Ствара велику Независну државу Хрватску, сматрајући да ће му подршка овог Српског племена бити довољна да пред Богом докаже целовиту Српску наклоност. Хрвати, вековима понижени Немачком клетвом „са-чувај ме боже Куге, Колере, Рата (Криг) и Хрвата (Кроатен)“, Немачко поверење дочекују као сламку спаса од вековне анатеме. Укључују се у све Хитлерове освајачке подухвате. Само у Стаљинградској битци (данас поново Волгоград) учествовала је Хрватска усташка легија са преко четири хиљаде бораца од којих се тек њих двадесетак живо вратило у „лијепу њихову“. Своју оданост Хитлеру и његовом освајачком походу Хрвати су најочигледније показали геноцидом над оним делом српског народа који није пристао на подршку Немачкој. Да би били што убедљивији у својој понизности, Хрвати су узгред са истребљи-вањем готово милион православних житеља на територији Независне државе Хрватске, поубијали и оно Јевреја и Цигана што им се нашло при руци. (Без обзира на ове догађаје Загребачки Јеврејин, Владимир Шекс 1990. постаје главни јастреб Туђмановог подухвата реинкарнације усташке Ендехазије.)

Мајсторским захватима Енглеза и њихових савезника, Хитлер улази у рат против већине Европских земаља, изузев Шпаније на чијем челу се налазио фашистички генерал Франко и земаља које окружују Краљевину Југославију, које имају изу-зетно јак српски генетски потенцијал, а од којих је наклоност и савезништво Хитлер задобио додељујући им по парче раскомадане Српске државе. Што се тиче Шпанаца, они су поодавно, ношени сотонском идејом себичности и нарцисоидности, у многим походима били на страни Луциферових освајача света, или су и сами носили сотонин барјак. Међутим, исцрпљени сопственим грађанским ратом, уз Франкову непогрешиву про-цену да би Немци могли бити поражени, и пред Хитлером и пред „Савезницима“, успевају да се оправдају и да у Други светски рат не уђу отворено ни на једној страни.

Зато у овом тренутку Шпанци предвођени Хавијером Соланом, поред Енглеза представљају главног Европског промотера и утемељивача сатаниног пројекта који се зове „нови светски поредак“, чији су иницијатори и главни координатори управо они, што преваром и подвалом затворише круг Александрове осмице. Срби ни овог пута нису дали свој благослов новом освајачком походу, и зато су нови освајачи света, као и Хитлер 1941, решили да униште и раскомадају Српску државу, стварајући нове државице и «Српске нације» које би због шовинистичке себичности и остварене „слободе“ дале ле-гитимитет освајачком походу. Међутим, за добијање Божанске Српске наклоности уједињења света, није довољна изнуђена сагласност једног или неколико сепарата, већ наклоност и благослов комплетног Српског национа и свих народа са Српским ге-нетским потенцијалом. Затим, да Срби у потпуности буду убеђени да се уједињење света обавља по Божанским а не по Луциферовим законима. То је у овом тренутку практично немогуће остварити, јер су народи са српским генетским потенцијалом расути трагом велике српске осмице, подељени на многобројне хришћанске, муслиманске и будистичке секте, које су по Сотонином плану међусобно супротстављене до истребљења.

Тек када Истином буду превазиђени ови религијски системи, створиће се услови за коначно Српско уједињење света и победу Бога, Речи и Истине над Луциферовом себичношћу, лажима, преварама и подвалама. На тај начин створиће се услови за духовно оздрављење Српског национа и престанак велике вековне шизофреније. За почетак треба се одрећи двоглавог, монструозног симбола „заштитника“ Српске нације, без зле намере према било коме, великодушно праштајући све злочине који су над нама почињени а инсистирајући искључиво на Истини и ничему више. Триумф Истине над лажима, преварама и подвалама на путу обожења људског рода, биће битнији од свих војничких победа и свих револуција и цивилизациских захуктавања, од самог почетка, јер ће то бити дефинитивни тријумф Бога над Сотоном и његовим методама владања, његовој себичности и нарцисоидности. Оно што је данас света српска обавеза то је неговање и обнова сопственог божијег пута и неприхватање учешћа у сатанистичким пројектима освајања света без обзира који Луциферови синови их предводе.

Божанска српска духовна вертикала довела је Србе до величанствене идеје уједињања света и тражења небеске хармоније међу народима и цивилизацијама а не до освајања и потчињавања било кога. Величанствен српски однос према свим луциферовим и сатанистичким освајачима света изрекао је нобеловац Иво Андрић у свом књижевном делу,  кроз лик његовог јунака Алихоџе, који турску булументу из Босне испраћа истим речима којима дочекује Aустроугаре као нове окупаторе, а то је само: „Сиктер пашчади“.

Стајање уз одлазеће или долазеће најезде сатаниних освајача света само нас удаљава од сопственог Божијег пута. У Другом светском рату окренули смо леђа сатанистичком Хитлеровом подухвату освајања света да бисмо стали на стра-ну Луциферових „синова“ који имају потпуно исте намере. За „награду“ ови нам намећу комунистичко друштвено уређење при чему нам не дозвољавају да уђемо у Варшавски пакт само зато да бисмо им послужили као оштрица за разарање велике Совјетске империје, која је такође представљала само једну од варијанти Луциферовог владања светом. Стварањем покрета несврстаних ми смо луциферовим синовима послужили као тампон за зауздавање ширења совјетске империје а затим за њено комадање и дефинитивно уништење. Разарање Луциферове совјетске империје постала је „неопходност“, јер је „претила реална опасност“ да Луциферови синови у Русији изгубе власт и да се из згаришта велике Славенске душе поново про-буди српска идеја Божанског уједињења света, што је по Божијој промисли само по себи неминовност, а то је у ствари једини пут спасења и Божије љубави који ће сви народи света врло брзо препознати…

 

 

У Београду,

месеца Рујна

лета Господњег серпскога 7512.