Дивота и Радост

Стварања,

у душама нашим

беше уписана,

пре него ли ишта

створено

бејаше било!

 

у Времену

што бива и не бива

Време;

у Простору што није

и јесте

Простором!

 

Дивота и Радост

Стварања –

изводи нас,

и вазноси:

 

из Трулежности

у Нетрулежност;

 

из Пролазности

у Непролазност;

 

из Времена

у Вечно Сада;

 

из Смрти, гле,

 у Живот

вечан!