Једно мишљење на „Драган Симовић: У НОЋИ ОД ВЕКА“

1. 0

   0

   Rate This

    

   Не брини Песниче Белих Срба Стриборијана . Колико год да нас има , доста нас има .Не треба нам ништавило које је међу нама јер оно не служи ни самом себи а камо ли некоме другом .Потпуно је јасно , да нормално и здраво људско биће (а и животиња и биљка) не може да мрзи самога себе, свој народ своју отаџбину. Сваки нормалан и здрав човек , припадник било ког народа на свету треба да буде поносан на свој народ и своју отаџбину ,њену величину, снагу , њене умне и духовне снаге , те да и сам доприноси јачању свега тога . Ако то није тако , ако тај “човек” мисли и делује против “свога” народа и свега што припада том народу , онда тај човек заиста није припадник тога народа . Такав је уљез међу тим народом и он то потпуно свесно ради.Омаловажава и подцењује, прља ,краде, пљачка, убија, уништава све што стигне и где год и кад год то може .(гледамо их и слушамо сваки дан). Сретао сам и веома тешке душевне болеснике ,али су били свесни своје припадности и испољавали су то на одређени начин. Уљеза је много међу нама. Међу нама влада и општи духовни метеж – каљуга, зато што нас наши крвни непријатељи сатиру већ више од осам векова. Силина удара је була страховита, и понављана је много пута. Није нам се лако усправити. Али сваки прави Бели Србин који зна , ко је ,шта је и одакле је, који се никоме не додворава , који зна за свој гај , своје огњиште ,шта су то вериге ,ште је то тара како она изгледа и шта се помоћу ње ради. Он зна да она има потку и основу и чунак ,помоћу кога се потка продева кроз основу и добија се чисто бело и чврсто платно . Зато нам наш Песник често спомиње потку , која се односи на наше духовно биће , на духовност наших предака која чврсто обитава у нама, само је треба разоткрити, њој се вратити и у њој се уздизати . Када то урадимо и вратимо , вратићемо и добити невероватну снагу ума, духа и тела и тада ћемо се лако обрачунати и победити све уљезе утваре и злотворе који непрестано кидишу на све што Србством одише, како они споља тако и ови изнутра. Реко на почетку не брини Песниче . Знам ја да се Он не брине нити се плаши јер нема кога да се плаши . Утваре и гмизавци су увек доле и све што чине, подло чине , из мрака из таме , из свога станишта . И ти што прете Бели Срби нису, а прете јер су у паници. Стриборијанин – Бели Србин је витез у сваком погледу , презире и побеђује свако ништавило , Тако ће и сада бити и већ бива уз помоћ Наших Духовних Сила Које су ту међу нама и будно прате наше освешћење и деловање . Живела цела Стриборија и њени Бели Срби.

    

   Напомена Уредника:

   Овај, песнички надахнут, коментар Сокола са Велебита, завређује да се издвоји, и објави као лирски запис!