Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (4)


Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4

фебруар 4, 2013 — Небојша

Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3
http://wp.me/p3KWp-639

Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

4. ЗНАЧЕЊА СРБСКИХ СЛОВА

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења
физичког света.

Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења. Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.>
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово
и свака србска реч.

Иако су приче о значењима србских слова веома занимљиве, било би преобимно када бих овде причао причу о сваком србском слову (кога те приче занимају, наћи ће их у књизи Одгонетање србског језика 1).
Значења србских слова јесу у вези са њиховим именом. Овде упоредо дајем и изворне бројчане вредности србских слова које условно одређују редослед слова.

  • 1 А = Ја Који Јесам (Бог; ја; светлост).
  • 2 Б = Бог (онај који је у плодној парности са Мајком Земљом).
  • 3 Г = глагол/говор/реч.
  • 4 Д = добро; Δ-облик.
  • 5 Е = јестепотврдност.
  • 6 В = знање/вид.
  • 7 З = земља.
  • 8 Ђ = д ј = добра спојеност; ђ/дј = спојеност/спајање. (К = веома,врлосилнод з = добро земљадобра земљадз (изговор  ова два сугласника јесте сливен) = спојеност/спајање).
  • 9 Ж = живо(т), живети.
  • 10 И = спајањекретање ради спајања; │-облик (игла; линија).(Ј =спајање/спојеност).
  • 20 К = пратилац (Ка); како.
  • 30 Л = људи/човек; усмерење ↑ (човек јесте духовно и физички усправно биће). (Љ = л ј = људи спојени; љ (лј) =истуреност/одвојеност).
  • 40 М = вода/мислити.
  • 50 Н = наш/рођење/Прав. (Њ = н ј = наш/рођењем спојен; њ (нј) =истуреност/одвојеност).
  • 60 СТ = спојеност/спајање; с т = слови/закони потврдно.
  • 70 О = он; ОобликСунце.
  • 80 П = покојмир.
  • 90 Ч = низак/ниско.
  • 100 Р = кретање.
  • 200 С = слово/закон (слово = књига = закон).
  • 300 Т = тврдо/потврдно (само тврдо може бити потврдно – трајати у времену и простору). (Ћ = т ј = потврдно спојен; ћ (тј) =истуреност/одвојеност).
  • 400 У = ученост/плодност/облик.
  • 500 Ф = вртеће кретање.
  • 600 Х = небо/ваздух/спојеност.
  • 700 X = обликусмерење ↓; дж = спојеност/спајање.
  • 800 Ш = земља/основа/површина.
  • 900 Ц = цеђење (танкослабодуготрајноиздуженоспоробушно, ↓).

Пошто сада имамо значења србских слова, можемо вршити основно одгонетање, тј. само одгонетање системом слово по слово (постоје и одређења у којима се упоредо користе значења двословних и трословних одредница, али о томе касније).

Србско званично језикословље тврди да се речи састоје од основе/корена и префикса и(ли) суфикса; корене речи, основе и просте речи обједињује чињеница да се не могу даље растављати.

Да човек не поверује да су нам језикословни званичници толико “мудри”! Обратите пажњу на ову величанствену “умност”: немогуће је разложити на саставне делове реч која се састоји од слова?!

Јасно је: кад изговарамо реченице које описују нека дешавања или стања, користимо речи које директно или посредно описују та дешавања/ стања. Према томе, ни речи не могу бити грађене елементима који их не описују. То је елементарна логика. Од ње сам пошао утврђујући значења србских слова, двословних и трословних одредница.

Ево неколико простих србских речи за које наше званично језикословље тврди да се не могу даље растављати:

  • – спор (слабо покретљив, тром) = с (слово/закон) + п (мир) + о (он) + р(кретање) = слови/закони мирним он кретањем. Истовремено, с(слово/закон) + О (Сунце) + р (кретање) = слови/закони Сунчевим он кретањем (Сунчево небеско кретање јесте веома споро, оком примеђујемо то кретање само док Сунце излази или залази);
  • – мир (стање супротно немиру) = м и р = водом спојено кретање (вода јесте најважнија људска потреба јер смо преко 80% састављени од воде; жеђ јесте најважнији људски немир, најчешћа људска потреба јесте вода; најпре смо мирни ако нисмо жедни);
  • – год (круг на пресеку дрвета) = г О д = глагољи кругом добро.
  • – дом (кућа као место живота) = д (Δ-облик, онај који попут бада/трна пружа заштиту) + О (Сунце) + м (вода) – јасна србска порука: дом штити, окренут је Сунцу и у близини је воде.

Видимо да су ове речи и те како сложене и да њихова значење проистиче директно из изворних значења србских слова; та значења најстроже су забрањена унутар нашег званичног језикословља!
Међутим, причу овде не можемо завршити јер постоје на стотине хиљада страних речи чије значење директно проистиче из значења србских слова или графике србских слова! Да ли су такве речи стране (несрбске), или су изворно србске?

Јесу изворно србске јер је је србски језик Мајка Језик!
Ево неколико таквих речи (у Одгонетању сам их набрајао на хиљаде):

  •  уеā (локва, улегнуће, кин.) = ⋃ е а = рупа/удубљење јесам ја;
  •  уеŏ (гнездо, јазбина; улегнуће, кин.) = ⋃ е о = ⋃-облика јесте он;
  •  јú (шоља, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (шоља управо има тај облик);
  •  јù (тамница, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (изворно, тамница јесте под земљом и управо има тај облик);
  •  аме (киша, пљусак, јап.) = а м е = ја вода јесам;
  • – ме (око, очи, јап.) = м е = водене/влажне јесу;
  • – нé (рођен, фр.) = н е = рођење јестенаш јесте (наш се најчешће постаје рођењем);
  • – орбис ((свака) округлина, круг, лат.) = О р б и с = округлим кретањем Божјим спојена закони; округло кретање Божје спојено законом (Бог је васпоставио Васељену унутар кружног кретања);
  • – φαος (светло, светлост, грч.) = ф а о с = вртећим кретањем Божјим оно слови/закони; ф а О с = вртећим кретањем ја Сунчевим словим/законим (основна светлост долази нам од Сунца).

Све ове речи имају и одређења унутар значења двословних одредница. Значења двословних одредница проистичу из значења србских слова.

У наредном наставку говорићу о двословним самогласничким одредницама.

 

Извор НЕБОЈША ЈОВАНОВИЋ

Постави коментар