У ноћи олујној и мрачној,

срце Те моје види,

Створитељу мој!

 

Срце Те моје и види и чује,

у ноћи заглушујуће грмљавине,

Преблаги

Боже мој!

 

Срцем Те гледам

 и срцем Те слушам,

 и срцем о Теби размишљам,

 у позно доба ноћи,

на крају дивотна пута,

на којему сам, гле!

давно негда,

 још пре рођења својега,

познао Тебе у себи,

Љубљени

Оче мој!

 

У ноћи олујној и мрачној,

без звезда и трачка светлости,

само пут мој

преда мном

светли!

 

Знам, одавно знам!

да то Ти,

из срца мојега,

светлиш у ноћи олујној и мрачној,

и обасјаваш пут мој

што ме ка Дому Твојему,

из века у век,

води!