Нећу да мрзим!

Никога нећу да мрзим!

Ништа нећу да мрзим!

Мржња води у болест, води у патњу, води у смрт.

Мржња води у смрт с ону страну смрти.

Најстрашнија смрт и јесте смрт с ону страну смрти.

То је смрт Душе, смрт Божанског Бића у нама, смрт за сва времена и за све вечности.

Мржња једе мрзитеља.

Мржња поништава Светлост Духа Стварања у мрзитељу.

На концу свега, од Божанског Бића мрзитеља,

Нећу да мрзим! остаје само мржња.

Нећу да мрзим ни онога који мене мрзи.

Нека ме мрзи!

Није моје да лупам главу о нечијој мржњи.

Мржњом нећу одговарати на било чију мржњу.

Ако ја мржњом не одговарам на мржњу, онда ће и мржња мрзитеља убрзо ишчилети.

Мора ишчилети по Закону-Свих-Закона!

Хоћу да мислим на Љубав.

Да размишљам и сневам о Љубави.

О Љубави већој и јачој од мржње.

О Љубави већој и јачој од Света.

О Љубави-Свих-Љубави; о Љубави која све покреће и све ствара у свим световима.

О Љубави Великог Духа Стварања.

О Љубави према Роду и Племену; о Љубави према ближњима и суближњима; о Љубави према Богу  Створитељу; о Љубави према Души Божанске Мајке; о Љубави према свим бићима у свих стотину и осам тисућа светова.

Нећу да мрзим!

Хоћу да љубим!

Да љубим свим Бићем, свим Присуством, и свим Суштаством својим!