Да би се омогућио што вернији приказ божанстава древних Срба неопходно је прикупити грађу која би требала, на основу појавних облика, да садржи битне чиниоце који осветљавају духовни живот верника. А то су: утицаји духовника и њихови радни поступци, називи појединих места и простора, природне и духовне појаве, обредна места и радње, предмети, животиње, биљке итд.

У књигама Буквар словенске духовности, Ехо древног бога и српски трагови у незабораву сакупљено је довољно података који омогућавају тумачење вере древних Срба и Словена. У средишту њихове духовне грађевине налазе се богови, обрађених у складу са претпостављеним законима мишљења. Остварен је њихов редослед, у времену и простору, старешинству и надлежностима, обзиром на потребе и очекивања верника.

У поменутим књигама, а и у многим другим, постоје уверљиви докази о Србима као врло старом народу. Ако је то тако, онда је нормално да је и њихов говор и писмо такође старо. Многи околни народи, па и шире, су намерно заборавили да у основи њиховог говора и писма леже српске творевине. Нажалост то су заборавили Срби.

Данас се просечан грађанин Србије бахато односи према српској науци о језику. Ако га упиташ: “Како си?“, одговориће ти – Океј, супер, феноменално или здраво је ћао. Пишући ову књигу у намери да њену садржину “очистим“ од страних речи и израза, морао сам се послужити Вујаклијиним речником. Многе појмове нисам могао одмах објаснити користећи српски говор. Преврћући поменути речник осећао сам се истовремено смешно, тужно и посрамљено.

Народи који су позајмили или присвојили српски језик и писмо, у сусрету са новим изразима и појмовима савременог света, траже одговарајуће речи, да би сачували “њихов национални говор“. Шта раде Срби? Прво су из свог језика избацили старије појмовне облике (Старословенске – Црквенословенске итд), а затим, хладно прихватајући туђице, осиромашили богатство и лепоту матерњег језика. Нажалост потискују и ћирилицу.

Из поменутих разлога ова књига је написана ћирилицом и српским говором. Да ли сам и колико у томе успео, не знам. Међутим, важно је подстаћи будући нараштај да се врати свом изворном говору и писму. Ако учинимо супротно нестаће, као многи други у прошлости, древни Српски народ.

Извор: СВЕВЛАД