Драган Симовић: ПОБЕДИ САМОГА СЕБЕ!
Благодарим Владану и Небојши, Белим ВедСрбима из ПраИсконије, што ми припомогоше да до ових суштих познања дођем!
Најтеже је победити самога себе.
Скоро да је немогуће победити самога себе!
Само онај (веома редак Човек!) који успе да победи самога себе –
победио је свет!
Залуд ти све победе у свету, ако ниси успео да победиш самога себе.
Све победе у свету, у трену се, гле, у поразе преокрећу, ако ниси победио самога себе!
Оно што су наши ведски Преци знали, то овај нараштај не зна, и не жели да зна!
Све наше победе у последњим вековима, у трену се једном у поразе преметнуше.
Зато што смо сву своју позорност, све своје умне, душевне и духовне моћи, само на спољнога непријатеља усмеравали, док смо унутарњег непријатеља (најлукавијег и најподмуклијег од свих непријатеља наших!) вековима својеглаво одбијали и да видимо, и да схватимо, и да признамо.
И гле, управо нам је тај потуљени, подмукли и лукави непријатељ (изнутра!) и дошао главе!
Мудар се човек, као и мудар народ, највише прибојава унутарњег непријатеља, и све време ради на томе да савлада и победи тог лукавог и подмуклог врага.
Лакоуман и лаковеран човек, исто као лакоуман и лаковеран народ, све своје животне и духовне моћи троши на војевање са спољним враговима, одбијајући тврдоглаво да схвати и освести, да управо његов унутарњи враг, кроз све минуле векове, призива и ствара врагове у спољноме свету.
Где смо то затурили, и камо погубили, Древна Знања наших ведских Предака?
Оних Предака наших, који тисућама година бејаху непопедиви у свим војнама, на свим бојиштима, на свим пољима живљења, постојања и бивствоваља!
Биће ВедСрбства поцепано је на три вере-невере, на седам језика-нејезика, на девет народа-ненарода, и на триста држава-недржава.
Како можемо да побеђујемо, ако не знамо где нам је Глава, где Срце, где Душа, где Отац и Мајка, где Род и Родина?!
Како можемо да побеђујемо, ако сами себе не поштујемо, ако Претке своје не ценимо, ако Богове своје не славимо?!
Како можемо да побеђујемо, ако не сневамо о победи, ако не маштамо о победи, ако немамо визија о победи?!
А све је то стога, и само стога, што сами себе нисмо победили, што сами са собом нисмо ратовали –
из године у годину, из дана у дан, из часа у час!
