Племство би била, можда, најлепша и најобухватнија србска реч за елиту.

Има још дивних србских речи које могу заменити ову  туђицу, али, мени се племство највише допада.

Зато што та реч садржи отмено, узвишено, гоподствено и аријевско, не само значење, већ и нешто што залази сасма у биће и суштаство речи – нешто онострано!

Будући да је реч светиња, не смемо је олако узимати, не смемо је узимати онда када та реч није саобразна са оним о чему говоримо, са оним што осликавамо и представљамо.

Стога, реч племство нећемо више без сврхе и смисла призивати у овоме писанију, јер бисмо тиме повредили само биће речи.

Говорићемо о елити, о србској културној и уметничкој елити – у овоме времену, у овоме часу.

Говорићемо, дакле, о нечему чега нема!

Језик је чудо; речи су чудо!

Речи могу да говоре и о ономе чега нема!

Србске културне елите нема, јер ово што себе сматра србском културном елитом, далеко је од културе, још даље од елите, а најдаље од Србства!

Ова србска елита није рођена у Србији, није произишла из Бића Србства, па зато, нити сме, нити може бити – србска!

Ова елита јесте свачија и ничија; ова се елита купује и продаје у свим јавним кућама.

Ову су србску елиту створили непријатељи Србства.

Да се наругају изворној и истинитој србској културној и уметничкој елити; да се наругају србскоме духовном племству које обитава и постоји у егзилу, у изгнанству.

У медијском, културном и духовном изгнанству!

Јавни друштвени простор Србије – медијски, културни, духовни и политички – запосели су људи без етике и вертикале, људи без стваралачког духа, људи без стваралачких визија.

Важно је да то препознамо, схватимо и освестимо.

Ова је, назови србска, културна елита добила задатак од Великог Брата, да се наруга свему што је словесно србско, свему што је узвишено и племенито србско.

Све књижевне и ине уметничке награде додељују се људима из тог круга тобожње елите.

Сви водећи србски политичари (леви и десни, позиција и опозиција) излазе из тог круга; сви се они школују и припремају у том кругу.

Да слуђују и заглупљују Народ.

Да се шегаче и спрдају са Народом.

А све то по замисли Великог Брата –

Великог Рептила!

И то смо препознали, и освестили.

Ако смо већ препознали и освестили, онда смо их и победили!

Ми смо победници, а они губитници.

Победници смо већ самим чином препознавања и освешћивања.

Зато се не бавимо више њима!

Њима се ионако нико никада бавити неће.

Они су елита без елите; они су самима себи највећа мука и невоља.

Они су сами себе исписали из Књиге Живота.