Све раздељене и издвојене ствари

чине Целину.

Иако раздељена и умножена,

Целина увек остаје и бива

Иста и Цела.

Нити се умањује деобом, нити се повећава сабирањем.

Целина у видљивом

јесте одраз Целине у невидљивом.

Оно што видимо, подређено је Ономе што не видимо.

Оно што видимо, упућује нас на Оно што не видимо.

Кад видиш цвет сред поља –

видео си Целину;

кад видиш дрво на пропланку –

видео си Целину;

кад видиш облутак у води –

видео си Целину.

Иза видљиве Целине, коју си видео у цвету, дрвету и облутку, смеши ти се скривена невидљива Целина

што  над свим бићима и свим световима влада.

И куда год да кренеш –

кренуо си према Целини;

и бежећи од Целине –

хиташ у наручје Целини!

Целине нема ни у прошлости, нити у будућности –

 Целина је присутна само

у Овоме Трену!

Целина у невидљивом

јесте Дух Стварања;

Целина у видљивом –

дела су Његова.

А иза Целине у видљивом, и изнад Целине у невидљивом –

вечно бдије Љубав.

Без Љубави, гле,

Целина никада не би

Целином и Целом била!