БРИСЕЛСКИ ХАРАКИРИ- ИЛИ КАКО ЋЕ СРПСКИ РЕЖИМ ПРИХВАТИТИ „НЕВИДЉИВИ“ СПОРАЗУМ …
БРИСЕЛСКИ ХАРАКИРИ- ИЛИ КАКО ЋЕ СРПСКИ РЕЖИМ ПРИХВАТИТИ „НЕВИДЉИВИ“ СПОРАЗУМ …
17 април 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
Видели смо ових дана „панику“ која је завладала у бриселско-вашингтонским круговима,након иницијалног „одбијања“ споразума од стране нашег политички превртљивог руководства. Одмах су почеле из Брисела да нам стижу многобројне „контра-понуде“….
…Одједном рок више није рок, извештај Европског парламента о стицању услова Србије за датум је напрасно одложен, дежурни „србомрзац“ Кацин је најавио потезање шампањца за своје српске „пријатеље“, највећи Западни „србомрзци“ Американци (после шваба“) одједном су изашли са неким својим „планом“…
Све у стилу „да се Власи не досете“.
——————————————————–
Европом је очигледно овладао страх да ће Србија остати Србија, да ће Косово и даље остати уставни и правно неотуђиви део наше државе, и да ће наша нација ускоро уз подршку братске Русије „васкрснути“ у сваком погледу. За такав „страх“ наравно да има пуно основа…
Бечки „коњушари“ попут Кацина то итекако добро знају…
Уплашиле су их- Најава из Русије да ће нам помоћи да убрзано ојачамо, и економски и војно; Најава потиписивања споразума о стратешкој сарадњи са Руском федерацијом; Србија је већ добила место војног посматрача у „евроазијској одбрамбеној алијанси“… а листа се тек шири. На другој страни, све „фатаморганске опције“ у аранжману умируће Евроуније, пред нашим очима се распршују попут магле..
Ипак наши режимски политички развратници и даље хитају у Брисел „грлом у јагоде“. Крчме и још мало онога што се да раскрчмити… Све „плодове“ свог јаловог неспособњаштва, корупције, пљачке, и политичког банкротства- сада покушавају да крунишу неким „историјским“ потписом на комаду безвредне хартије…
Да ли они тим чином секу грану на којој сами седе, уништавају сваку наду у часну и безбедну будућност, не само за своју нацију, већ и властито потомство- то им изгледа више није битно!?
Битно им је само, да попут ромских чергара, политички преживе овај данашњи дан, а шта ће их (не)сачекати сутра, о томе, или немају појма, или су неко своје „боље сутра“ већ обезбедили далеко ван граница ове уклете земље, у којој људски живот никада није био безвреднији, него што је то данас.
Наравно, највише захваљујући њима- и онима пре њих…
———————————————————
Да ли ће они ноћас, или можда сутра, под надзором својих бриселско-вашингтонских комесара, својим потписом запечатити судбину свих нас… погазити Устав своје земље у који су се заклели, прегазити резолуцију УН-1244 која једина има пуни међународни легитимитет на КиМ као неотуђивом делу Србије, и што је најгоре- да ли ће згазити референдумску вољу нашег храброг косметског народа- то њима изгледа уопште није важно…
….Важно им је изгледа, само преживети још један дан, извући само још један еу-робски зеленашки кредит… тако да „петооктобарско-петоколонашка“ српска политичка черга може да иде даље, па макар и „само још један дан живота“…
Њихова политичка (једнодневна и једнократна) девиза је очигледно она сулудог француског краља Луја: „После мене потоп“…
—————————————————–
На жалост, изгледа да се данас у Бриселу одиграва последњи чин новокомповане српске политичке драме. „Наше“ руководство је очигледно спремно да изврши колективни политички харакири- харакири у коме они неће бити директне жртве , већ наша нација.
На Бриселски сто им је бачена празна понуда декорисана безвредним украсним папиром. Њихова штампа већ јавља како ће наши Срби на КиМ добити своју полицију, своје судове, гаранцију војног окупатора (НАТО) да шиптарске илегалне терористичке паравојне формације неће терорисати наш народ на Северу (за оне на Југу нема никаквих гаранција).
Дакле добићемо гаранције од оних истих што су 1999- 2004… „напујдали“ те исте терористе (тада ОВК) на беспомоћно Српско становништво, и пружили им сву „логистичку подршку“ да живим људима чупају органе…
Посебна прича је наводно „посебна српска полиција и посебно судство“ на КиМ- Нема ту никакве „посебности“, све те институције ће бити строго под ингеренцијом илегалне шиптарске државе, да би евентуално биле „силом или милом“ инкорпориране у канцерогено шиптарско терористичко ткиво.
———————————————————-
Наравно да би Србија добила то „велико ништа“, услов ће бити једно „велико свашта“- пре свега…
…. да Србија избаци из властитог Устава саму себе и легално се одрекне свог најсветијег и највреднијег дела територије, Косова и Метохије- И наравно да карикатура од нашег премијера Ивица (познатији као „Еврица“) испуни оно своје „телевизовано“ обећање, и лично испоручи свом ортаку Тачију (у организованом злочиначком подухвату против државе Србије) ону „столицу“ у УН (коју му је јавно обећао)…
И тако запечати судбину властитој нацији…
Наравно, на крају ипак постоји једна права алтернатива оваквом бриселски спонзорисаном „српском харакирију“- уместо да им дозволимо да изврше „харакири“ над целом нашом нацијом- помозимо им да изврше један „ријалити харакири“ и то над самима собом…



Sv Trojica Dačić-Vučić-Nikolić kažu da vode zemaljsku Srbiju, a ne Nebesku, dakle, zemaljska jezgra Nebeske Srbije je samo zemaljska ko zbiljska izuzetost iz Srbije Nebeskog Kosova. Put Nebeske Srbije nepostojeći je, „napokon“ nagoni Sv Save prema „gore-Nebeskom“ , postaje ovom Sv Trojicom nagoni prema „naprijed-zemaljskom“. Pri stanju većine ljudi u Srbiji to je dovoljno, da se već i to lako može učiniti po sebi razumljivim. Ali većini srbijanaca nije čak ni danas baš lako znati šta je i gdje je ono Kosovo Svjetlo Nebesko nestalo. Ali opet, izgleda ponajteže ići zbilja zemaljski pravo cestom, pa čak i ta cesta – bez Nebeskog zastranjuje, ako se u njezinu „kamo i kada ćemo“ stalno svakodnevno nemisli ono „dobro“ i bez čitave Srbije, ide putem i u momentu samog puta, ako ne postoji kao viđeno-postignuto, nego samo u htijenju većine srbijanaca kao istorijski zasnovano „napokon“ bez Nebeskog za dobro bez čitave Srbije, stoga valja, na siguran način, i uzdati se, i vjerovati u to „neviđeno“ a zemaljsko, lakše je nego „vidljivo“ Nebesko, zato se hoće školovana nada, to je povjerenje u dan usred noći. Ovaj uspjeh Sv Trojice Dačić-Vučić-Nikolić hiljadu puta je veći-viši negoli sve velike pobjede Nebeske Srbije.