Личност је Онај који има Лик.

Изображен је Онај који има Образ.

И Лик и Образ јесу једно те исто.

Бити образован или изображен, значи: имати свој Образ – у Духу и Свести,

али и у Богу Створитељу!

 Имати свој Образ, значи: имати свој став, своју поетику, свој умни, разумни и духовни поглед на свет.

Личност увек – Јесте!

Персона увек – Није!

Између Личности и Персоне стоји Особа илити Индивидуа.

Индивидуа илити Особа је на Путу да из Персоне узрасте у Личност.

То се зове Пут Обожења.

Личност, свагда и навек, има Свест и Свесност о свему, али о Суштаству и Суштаственом, превасходно.

Значи, Личност има Свест и Свесност и о својему Пореклу, о својему Предању, о својему (На)Роду, о својему Језику и Писму, о својим Прецима, али и о Потомцима својим.

Личност се никада, и нипошто, не одриче својега Порекла, својега (На)Рода, својега Племена!

И, не само што се не одриче, већ је личност свагда и навек дужна (Одозго јој та дужност!), да у Светлости Истине и Правде, да у Светлости Живога Бога, сведочи о својему Пореклу, о својему (На)Роду, о својему Племену!

Личност увек и вазда дели судбину својега (На)Рода, својега Племена, својега Језика и Писма, својега Мита и Предања.

Што год да задеси (На)Род, ко год да насрне на Племе, Личност је увек у првим редовима; Личност прва прима ударе свих спољних али и унутрашњих непријатеља.

Личност се не повлачи са бојнога поља; Личност се не скрива; Личност се не предаје!

Персона и Индивидуа могу да се одрекну својега Порекла, својега (На)Рода, својега Племена; могу да побегну са попришта, могу да се скрију или предају непријатељу (јер се то њима не узима за велики грех!), али Личност – Личност

 то никада

не сме да учини!

Ако би то (претпоставимо!) Личност из неке слабости тренутачне и учинила, тада би престала да буде –

 Личност!