Залудно је поправљати и мењати свет.

Залудно је било шта чинити у свету!

Сви покушаји да се поправи и промени свет, завршавали су у злочину.

У злочину какав, до тада, још није видео свет!

Све је у свету одувек тако како јесте, и ту више ништа нема ни шта да се поправља ни шта да се мења.

Наш једини задатак јесте да мењамо себе, да обнављамо себе, да уздижемо себе, да превазилазимо  себе – у свакоме дану, у свакоме часу, у свакоме трену!

Ово је свршетак света таквог какав јесте, али, сваки свршетак најављује нови почетак који ће такође стићи до једног будућег свршетка.

У самој суштини, како почетак тако и свршетак бивају само привид од привида, јер ништа није нити почело нити се скончати може.

Овај свет је такав, и ми смо робови у њему.

Робови смо све донде док не схватимо и не освестимо, да ми нисмо у овоме свету, већ да је овај свет у нама!

Када овај свет опсене и омаје избацимо из себе, тада ће се у нама открити један нови свет – Свет

Стварности и Присуства у Духу Стварања.

Зашто бисмо поправљали и мењали свет, у којему ћемо изнова робовати онако како смо одувек робовали?

Зашто бисмо поправљали и мењали тамницу у којој смо утамничени од самога рођења својега, и у којој ћемо остати до самога скончања својега?!

Не бавимо се светом, ни старим ни новим, већ учинимо тако, да ми сами собом и у себи будемо Свет понад свих појавних и видљивих светова.

Ми смо бесмртни и вечни!

То нам поручују наши Божански Преци, наши Ведски Богови из Жарког Кола Сварога, из Језгра Духа Стварања, из Велике Будућности која се у нама унутра кроз Биће наше простире.

Ми смо бесмртни и вечни, и стога се не бавимо светом смртним и пролазним.

Јер ми Јесмо и Бивамо мимо свих светова, изван свих светова, понад свих светова.

Нисмо ми ни у овом нити у било којем свету, већ су сви светови ини одувек у нама.