Када се осврнем око себе,

видим браћу и сестре у жалости;

 видим тужна и брижна лица;

 видим страх и немир

у очима људи;

 видим очај

и безнађе!

 

Када се осврнем око себе,

видим племе своје у оковима;

 видим земљу разорену;

 видим небо потавнело;

 видим поља

без ратара!

 

Када се осврнем око себе,

видим род свој већ разрођен;

 видим куће опустеле;

 видим црне гавранове;

 видим сиње

кукавице!

 

Када се осврнем око себе,

видим лепоту где је нема;

 видим доброту никад рођену;

 видим дивоту кроз облаке;

 видим Бога што се јавља,

над колевком, у вечерње;

а колевка пред колибом,

 из које се

песма чује!