Има Срба и Срба!

Има Срба на Путу навише, и Срба на Путу наниже.

Има Срба који усправно ходе, и Срба који бауљају.

Има Срба што се диче својим пореклом, и Срба што се стиде својега порекла.

Има Срба који прослављају Србство, и Срба који су брука за Србство.

Заиста, има Срба и Срба!

Има свих племена, свих народа, свих каста, и свих раса у Срба.

Сви су они Срби, а опет, нису сви Срби – Срби!

Многи су Срби залутали међу Србе, а да ни сами нису свесни тога.

Срби залутали међу Србе, обично мрзе Србе.

Не мрзе они Србе, већ мрзе свој погрешан избор.

А погрешан се избор догодио још пре рођења њихова, тамо негде у ОноСвету, у Бардо Пространству, где душа бира расу, народ, племе и родитеље.

Све је Коло, и све је КолоПут!

Мени не сметају ни први ни други Срби; не сметају ни пети ни десети, макар и да нису Срби!

Што би мени сметали –

довољно је што себи сметају!

Мени могу да сметам –

само ја сам себи!

Ако не љубим себе, онда никога и ништа не љубим.

Како може икога и ишта да љуби, онај који самога себе не љуби!?

Данас ми рече пријатељ мој Соко, да је све више Срба који га разочаравају.

А ја му одговорих, да сачека мало, јер ће се убрзо појавити они Срби који ће да га очаравају.

Јер где има једних, мора и других бити.

Све док смо у тами, сенке нигде нема.

А чим нас обасја Сунце, сенка се одмах укаже.

Однекуд измили, и у стопу нас прати.

Да није Срба Сунца, не би ни Срба Сенки било.

Није важно колико нас је, већ је битно какви смо.

Има нас Срба, и има вас Срба!

Разних и различнијех, свакојаких и свакаквијех.

И добро је што је тако, и дај, нека буде тако!