Драган Симовић: МОЈА ВЕРА И МОЈ ПЕСНИЧКИ ПУТ
Све чешће ме питају (и нека ме питају!), које је, и какво, моје верско опредељење, која ми је, и каква, религиозност (илити религија), какав је, и чиме је надахнут (на којим учењима, сазнањима и знањима почива), мој поглед на свет, каква је моја животна и стваралачка поетика!
Ево одговора, у мојему, песничком, стилу.
Себе сам одувек осећао, појимао, видео и доживљавао као праисконог песника.
Не као савременог, урбаног песника, већ као древног певача и песника, који није оптерећен никаквим учењима, никаквим сазнањима и знањима, те разним књижевним и уметничким правцима и поетикама.
Из мог песничког осећања, из мојега песничког бића происходи и моја вера, моја религиозност, моја животна и стваралачка поетика, мој песнички поглед на свет.
У мене је, заиста, све песничко, будући да поезију доживљавам и схватам као почело космичке човечанске словесности.
Могао бих, такође, рећи и то, да је моја поезија космичка, да је моја вера космичка, да је мој животни пут космички.
Моја вера и моја поетика почивају (дубоко скривене) у Акаши.
У Језгру Звезданог Јата.
Ништа од оног што осећам и појимам као своје не може се наћи у писаним земаљским књигама.
Верујем у звездано, космичко и божанско порекло.
Верујем, и знам, да сам потомак Древних ВедСрба, Сунчевих (Сварогових) ратника, као и то, да су се моји Велики Преци на Пупак Стриборије низвели из Језгра Звезданог Јата.
Верујем, и знам, да је истина о нама садржана у нашим песмама, у нашим предањима, у нашим митовима и бајкама.
Светлосни запис мојих Предака изабрао је и одредио мој животни пут.
Моја вера и моја поетика усаображене се са светлосним записом Предака.
Вера се не може мењати, као што се не може мењати ни светлосни запис који су Преци оставили у нама.
Када ме неко изравно пита: ко сам?
Ја му изравно и одговарам: ВедСрб, Стриборјанин, ПраАријевац.
Човек може бити само оно што јесте, а не оно што умишља да јесте!
На концу, могао бих рећи и ово: и моја вера, и моја религиозност, и моја поетика јесте ведсрбска.
Моје појимање Србства (ВедСрбства) има духовно и космичко значење, те стога Србство и пишем великим словом.

