Песму посвећујем онима, од рода и племена мојега, који мене у себи и себе у мени препознају.

Немам времена за размишљање о било коме, и о било чему.

Немам уопште времена за размишљање.

Размишљање води у болест, води у смрт.

Пут размишљања није Пут живота, није Пут стварања.

Они који су кроз векове и светове размишљали, никада ништа нису остварили; никаква дела нису за собом оставили.

Све што је у свету вредно помена, није рођено из размишљања, већ из осећања, и стварања.

Виша Звездана раса великих посвећеника развила је Пут стварања и живљења – Уметност стварања и  живљења!

Богови немају мисли, богови не размишљају –

богови живе у Духу Стварања.

Нека се мислима баве бића нижих раса!

Велики посвећеници знају да је све настало, да је све рођено: из сневања и осећања, и из делања, чињења и дејствовања.

Рекох већ, да немам времена за размишљање о било коме, и о било чему.

Нека свако од нас следи свој унутарњи глас; нека свако од нас живи властити живот.

И, нека свако од нас буде оно што жели да буде!

Ми смо оно што смо желели да будемо, и оно што желимо да будемо.

Ми смо оно што смо сневали, и оно што сневамо.

Мисли нас разбољевају, мисли нас убијају.

Све болести наше полазе из ума, из мисли наших, и све болести наше нестају онога трена када изиђемо из ума, када изиђемо из мисли својих.

Свако је од нас слободан да бира расу и род, да бира претке и потомке, да бира и ствара самога себе.

Ко сам ја, да размишљам о онима што не знају ни ко су ни чији су!

Ко сам ја, да судим о било коме и о било чему!

Моје је само да радим на себи, да радим на бићу и суштаству својему.

Имам своју Веру, имам свој Пут, имам свој Мит.

Имам све што ми је потребно, па и преко тога, те и више од тога.

Имам све што ми је потребно, чак и онда када ништа немам!

Јер, ствари које се виде, не чине живот са смислом.

Ствари које се виде, убијају живот са смислом.

На својему Путу срећем оне који су од рода и племена мојега; оне који су из мојега звезданог јата.

И, стога моје песме нису посвећене онима који ништа не знају о роду и племену својему.

Онима који се стиде порекла, имена и предака својих.

Онима који не умеју да сневају и стварају.

Од звезданих предака својих, научих да љубим сва бића сушта у свим световима.

Да љубим оне који су једнога рода са мном, једнога порекла са мном.

Да љубим оне који се држе сварожнице и када обзорницом ходе; оне који имају заједничке божанске  претке са мном!